Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena u preinačujućem delu pobijane presude na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), ispitao je pobijanu presudu u tom delu na osnovu člana 408. tog zakona i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužena je bila u radnom odnosu kod tužioca po osnovu ugovora o radu od ...2013. godine na radnom mestu ... – ... ... radnika. Dana 01.11.2014. godine, stranke su zaključile ugovor o radu kojim su usklađeni elementi za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade troškova, uvećane zarade i drugih primanja, osnova za prestanak radnog odnosa i ostalo, u skladu sa odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu. Aneksom 1. Ugovora o radu koji je zaključen 01.06.2017. godine, tužena je premeštena na poslove ... sa opisom poslova koji su sadržani u obrazloženju nižestepenih odluka. Pored poslova ... tužena je kod tužioca obavljala i poslove ... u ..., a jedno od njenih zaduženja bilo je da uplaćuje pazar, te da po nalogu poslodavca nosi višak gotovog novca iz kladionice u sedište poslodavca u ..., kao i da iz sedišta firme nosi gotov novac po lokalima u različitim gradovima u slučaju potrebe za većim isplatama. U toku dana ...2019. godine, oko podneva tužena je spremila gotov novac iz kase lokala u ... u ukupnom iznosu od 6.775.384,00 dinara, od čega je deo od 3.531.306,00 dinara predstavljao pazar koji je nameravala da uplati na račun poslodavca, dok je preostali deo za koji iznos nije imala pokriće trebalo da odnese u sedište tužioca u ... Kako kod sebe nije imala lična dokumenta odlučila je da prvo svrati do svog stana i uzme ih, a kada se autom približila stanu u ulici ... izleteo je biciklista pa je u nameri da izbegne biciklistu skrenula sa puta i udarila u banderu. Telefonom je pozvala nadređene i obavestila ih o saobraćajnoj nezgodi, a potom pozvala i saobraćajnu policiju radi vršenja uviđaja, s obzirom da je upravljala iznajmljenim vozilom. Po dolasku policije na lice mesta, tužena je otišla do svog stana da uzme lična dokumenta kojom prilikom je ostavila otključano vozilo u kome se nalazila torba sa novcem. Po povratku je primetila da u autu nedostaje torba sa novcem o čemu je telefonom obavestila šefa finansijske službe i zaposlenog VV. Povodom nestanka novca tužena je podnela krivičnu prijavu protiv NN lica u PU ... o čemu je sačinjen zapisnik dana 08.03.2019. godine. Istog dana, tužena je sa nadređenima u lokalu u ... izvršila presek stanja, popis mašina kladionice i elektronskih igara, te je utvrđen manjak u iznosu od 6.775.384,00 dinara, što predstavlja iznos koji je prethodno ponela sa sobom, a zatim je obrazovana komisija od tri člana sa zadatkom da izvrši hitnu vanrednu finansijsku kontrolu poslovanja lokala u ... koja je zaključkom utvrdila da je tužena kao odgovorno lice za rad kladionice prilikom nošenja novca postupala nesavesno, nemarno i sa krajnjom nepažnjom, da je odgovorna za prouzrokovanu štetu poslodavcu koji treba da pokrene postupak za utvrđivanje povrede radne obaveze tužene, kao i postupak za naknadu štete, te da tuženu zbog težine i prirode povrede radne obaveze udalji sa rada u skladu sa zakonom. U blagajničkom dnevniku za poslovnicu u ... konstatovan je manjak u blagajni u navedenom iznosu dana 08.03.2019. godine. Upozorenjem o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 08.03.2019. godine, tužena je upozorena da su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu, te je rešenjem tužioca privremeno udaljena sa rada zbog učinjenih težih povreda radne obaveze o čemu se tužena izjasnila pisanim putem i osporila svoju odgovornost za manjak, navodeći da se u konkretnom slučaju radi o višoj sili odnosno da je neko krivičnim delom izvršio oduzimanje pokretnih stvari iz vozila dok je ona bila odsutna, pa je irelevantno što je vozilo ostalo otključano. Rešenjem tužioca od 22.04.2019. godine, tuženoj je otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze, a podneskom od 11.03.2019. godine, a tužilac se pridružio krivičnom gonjenju protiv NN lica i istakao imovinsko-pravni zahtev. Komisija koja je obrazovana rešenjem dirketora tužioca utvrdila je postojanje štete u konkretnom slučaju i pozvala tuženu radi davanja izjava u vezi nestanka novca, te radi utvrđivanja postojanja visine štete koju je komisija utvrdila u sprovedenom postupku 24.09.2019. godine, nalazeći da je krivicom tužene zbog postupanja sa krajnjom nepažnjom prilikom nošenja poverenog novca iz kase kladionice u ... prouzrokovala poslodavcu imovinsku štetu. Rešenjem direktora tužioca od 10.10.2019. godine, tužena je obavezana da tužiocu naknadi štetu u navedenom iznosu, kao i da će u suprotnom tužilac pokrenuti postupak za naknadu štete pred nadležnim sudom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužena kao odgovorno lice sa svojstvom ... i poslovođe lokala u ..., u kojoj je jedino ona bila ovlašćena da rukuje gotovim novcem, odgovorna za štetu koju je prouzrokovala poslodavcu krajnjom nepažnjom, napuštajući vozilo u kojem se nalazila torba sa gotovim novcem, ostavljajući vozilo otključano i neobezbeđeno, te da postoji uzročna veza između radnje tužene i posledice koja je nastupila u imovini tužioca. Međutim, po nalaženju prvostepenog suda postoji i doprinos tužioca nastanku štete u smislu člana 192. Zakona o obligacionim odnosima, jer iako je po prirodi stvari znao, odnosno morao da zna da svakodnevno prenošenje veće količine gotovog novca zahteva dodatno obezbeđenje zbog povećane opasnosti od izvršenja krivičnih dela krađe i razbojništva, nije angažovao odgovarajući broj ljudi na poslovima obezbeđenja za zaštitu, kako zaposlenih tako i finansijskih sredstava koja se prenose, te je doprinos tužioca procenjen na 30%. Zato je srazmerno doprinosu tužioca tužbeni zahtev delimično usvojio, a delimično odbio.

Drugostepeni sud je izrazio suprotno stanovište, nalazeći da i pored toga što je nesporno da je tužena pored poslova ... iz ugovora o radu, po usmenom nalogu pretpostavljenih obavljala uplatu pazara i prenos gotovog novca, tužilac nije dokazao da je tužena imala obavezu da obavlja i ove poslove, niti da je organiziciju i obavljanje ovih poslova uredio na zakonit način, pa sud nije u mogućnosti da ispita da li je tužena obavljajući poslove ... kladionice učinila propuste prilikom prenosa gotovog novca. Tužena je obavljala poslove dva radna mesta (poslove ... i poslove ...) koji se međusobno isključuju po odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju. Tužilac je imao mogućnost da prenos gotovog novca velike vrednosti organizuje i vrši u skladu sa odredbama ovog zakona, što je propustio da učini čime je preuzeo svaki rizik koji bi mogao dovesti do nestanka novca. Prevashodno, ti poslovi vrše se specijalnim vozilom za transport koje mora da bude označeno u skladu sa propisima kao i ostali uslovi praćenja i zaštite novca u transportu, karakteristike vozila sa sistemima obezbeđenja, pri čemu je tužilac suprotno navedenom, prenos gotovog novca velike vrednosti vršio iznajmljenim renta-kar putničkim vozilom koje nije bilo označeno i opremljeno na navedeni način, a tužena nije imala kvalifikacije za obavljanje poslova pratioca transporta novca (naoružani službenik obezbeđenja), pa samim tim nije mogla biti niti teorijski niti praktično obučena za obavljanje ovih poslova. Svi navedeni propusti su na strani tužioca kao poslodavca koji je isključivo odgovoran za nastanak predmetne štete s tim što nema dokaza niti indicija da je tužena sporni novac prisvojila ili utajila. Zato je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu i odbio tužbeni zahtev.

Po članu 163. stav 1. Zakona o radu zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.

Prema članu 383. stav 1. Zakona o parničnom postupku, drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave. Ako veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi ili dokazi čije je izvođenje odbio prvostepeni sud, može da zakaže raspravu pred drugostepenim sudom (stav 3.). Članom 394. istog zakona, propisano je da će drugostepeni sud presudom da preinači prvostepenu presudu ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi (stav 1), ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima (stav 2), ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda (stav 3), ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo (stav 4).

Iz navedenog jasno proizilazi da ako drugostepeni sud ne prihvati ocenu dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, ima mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze, ili dokaze čije je izvođenje odbio prvostepeni sud, te da ukoliko na osnovu izvedenih dokaza (član 8) ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice primeni pravila o teretu dokazivanja.

Naime, prvostepeni sud je polazeći od nesporne činjenice da je tužena pored poslova iz ugovora o radu imala obavezu da vrši poslove uplate pazara i prenos gotovog novca, zaključio ocenom izvedenih dokaza da je tužena odgovorna za štetu koju je prouzrokovala poslodavcu krajnjom nepažnjom, napuštajući vozilo u kojem se nalazila torba sa gotovim novcem, ostavljajući vozilo otključano i neobezbeđeno, te da postoji uzročna veza između radnje tužene i posledice koja je nastupila u imovini tužioca, uz doprinos tužioca nastanku štete koji je procenjen na 30%. Drugostepeni sud zaključuje da je prvostepeni sud u skladu sa sadržajem dokaznog materijala u spisima predmeta pravilno ocenio izvedene dokaze što je rezultiralo pravilno i potpuno utvrđenim činjeničnim stanjem. Međutim, pravno stanovište drugostepenog suda o odgovornosti za štetu u konkretnom slučaju, zasnovano je na zaključku da tužilac nije dokazao da je organiziciju i obavljanje ovih poslova uredio na zakonit način, pa sud nije u mogućnosti da ispita da li je tužena obavljajući poslove ... kladionice učinila propuste prilikom prenosa gotovog novca, pri čemu po ugovoru o radu nije imala obavezu da vrši transport novca velike vrednosti, već je to činila po usmenom nalogu poslodavca u okviru poslova ... kladionice, te da nije imala kvalifikacije za obavljanje poslova pratioca transporta novca, pa samim tim nije mogla biti niti teorijski niti praktično obučena za obavljanje ovih poslova. S obzirom da je drugostepeni sud formirao svoje pravno stanovište o osnovu odgovornosti za predmetnu štetu na primeni pravila o teretu dokazivanja, iako je zaključio da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud na izložen način izveo drugačiji činjenični zaključak podvodeći ga pod stanovište o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Time je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 394. tačka 4. i 383. stav 3. ZPP, što je bilo od uticaja na donošenja zakonite i pravilne presude. Iz navedenih razloga, drugostepena presuda je u preinačujućem delu i odluci o troškovima postupka morala biti ukinuta, kako bi drugostepeni sud otklonio nedostatke na koje je ukazano o doneo pravilnu i zakonitu odluku.

Na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u preostalom delu na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je zaključio da revizija nije dozvoljena. Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Kako vrednost predmeta spora u navedenom delu iznosi 2.032.615,00 dinara, što je ispod revizijskog cenzusa, to revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković