.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1789/2024
20.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG i DD, svi iz mesta ..., Opština ..., čiji je zajednčki punomoćnik Miodrag Janković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcije policije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3987/23 od 07.02.2024. godine, u sednici održanoj 20.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE, odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3987/23 od 07.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3987/23 od 07.02.2024. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5971/21 od 02.03.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i obavezana tužena da tužicima na ime naknade materijalne štete po osnov obustave isplate zarade isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocima solidarno naknadi troškove postupka u iznosu od 821.568,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada nastupe uslovi za izvršenje do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3987/23 od 07.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužiocima solidarno na ime troškova postupka isplati iznos od 858.693,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada nastupe uslovi za izvršenje pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocima solidarno naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 45.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reiviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, dok je stavom 2. istog člana propisano da o ispunjenosti uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud odlučuje u veću od pet sudija.
Ceneći ispunjenost uslova za dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Pobijana pravnosnažna presuda kojom su usvojeni tužbeni zahtevi tužilaca na ime neisplaćenih zarada u situaciji kada su tužioci dokazali da su u periodu na koji se odnose tužbeni zahtevi bili u radnom odnosu kod tužene, odnosno da su faktički obavljali rad, u skladu je sa pravnim shavatanjem revizijskog suda izraženom kroz odluke u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjenično - pravnim osnovom. Tužena u reviziji ne ukazuje na postojanje drugačije sudske prakse izražene kroz pravnosnažne presude ili odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda o odlučivanju o tužbenim zahtevima u istovetnim činjenično - pravnim situacijama.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 29.07.2021. godine, preinačena 27.09.2022. godine. Vrednost predmeta spora u odnosu na tužioca AA je 1.079.441,80 dinara, u odnosu na tužioca BB je 1.068.565,38 dinara, u odnosu na tužioca VV je 1.332.312,62 dinara, u odnosu na tužilju GG je 1.365.116,04 dinara, a u odnosu na tužioca DD je 1.068.773,66 dinara.
Imajući u vidu da se predmet spora u ovoj parnici ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena primenom člana 441. ZPP, već je predmet spora novčano potraživanje, dozvoljenost revizije ceni se po opštim pravilima o dozvoljenosti revizije u imovinskopravnim sporovima.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužioci nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 204. ZPP, zbog čega se vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija ceni u odnosu na svakog tužioca pojedničano. Pobijana vrednost predmeta spora u odnosu na tužioca AA je 1.079.441,80 dinara, u odnosu na tužioca BB je 1.068.565,38 dinara, u odnosu na tužioca VV je 1.332.312,62 dinara, u odnosu na tužilju GG je 1.365.116,04 dinara, a u odnosu na tužioca DD je 1.068.773,66 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja odnosno preinačenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, zbog čega je revizija tužene nedozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Tužiocima ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju, jer isti, u smislu člana 154. ZPP, nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
