Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić, Biljane Dragojević, Slađane Nakić Momirović i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejana Spasojević-Ivančić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ iz ..., koju zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 246/19 od 01.03.2019. godine, u sednici održanoj 19.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 246/19 od 01.03.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 246/19 od 01.03.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P1 15/2015 od 29.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilja pretrpela zlostavljanje na radu kod tuženog kao poslodavca u vreme i na način bliže određen u ovom stavu izreke, zahtev da se obaveže tuženi da tužilji naknadi nematerijalnu štetu u ukupnom iznosu od 300.000,00 dinara, odnosno u određenim novčanim iznosima po osnovima bliže navedenim u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, kao i zahtev da tuženi tužilji nadoknadi troškove postupka sa zakonskom zatetznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 100.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 246/19 od 01.03.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačeno rešenje o troškovima tako što je odbijen zahtev za naknadu troškova postupka preko iznosa od 79.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke u preostalom delu je žalba tužilje odbijena i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačenja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP u ovom slučaju nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačenjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu primene čl. 6. i 31. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“br.36/10), kojim je definisan pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja, kao i pravilo o teretu dokazivanja. Pored toga, tužilja nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi sa članom 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/2010), spor zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom je radni spor. Stavom 5. istog člana propisana je shodna primena Zakona o parničnom postupku u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, ukoliko Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila.

Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nije predviđeno da je u ovoj vrsti sporova revizija uvek dozvoljena, a odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, radi utvrđenja postojanja zlostavljanja na radu i naknade štete, podneta je 15.04.2015. godine. Prvostepena presuda kojom je odlulučeno o tužbenom zahtevu doneta je 29.10.2018. godine. Drugostepena presuda doneta je 01.03.2019. godine.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude od 300.000,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tuženoj ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer troškovi za sastav odgovora na reviziju nisu bili nužni i neophodni u revizijskom postupku. Zato je primenom člana 165. stav 2. ZPP doneta odluka kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća –sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić