Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Davitkov, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane, VP ... ..., koju zastupa Vojno pravobranilaštvo - Odeljenje u Nišu, radi isplate regresa za godišnji odmor i troškova ishrane, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3283/19 od 15.01.2020. godine, u sednici veća održanoj 08. oktobra 2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3283/19 od 15.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3283/19 od 15.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 1320/18 od 03.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio naknadu troškova za regres za godišnji odmor za period od novembra 2015. do februara 2018. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima određenim u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos od dospeća do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio naknadu troškova ishrane u toku rada za period od novembra 2015. do februara 2018. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima određenim u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos od dospeća do isplate. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3283/19 od 15.01.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 1320/18 od 03.07.2019. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14, 87/2018 i 18/2020- u daljem tekstu: ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu člana 404. ZPP, ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. U pogledu odluke o zahtevu tužioca za isplatu regresa za godišnji odmor i troškova ishrane, nije odstupljeno od sudske prakse izražene u pravnosnažnim sudskim odlukama o istovrsnim zahtevima o kojima se odlučuje primenom propisa o platama profesionalnih vojnih lica, vojnih službenika, odnosno državnih službenika i nameštenika.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 30.11.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 151.253,40 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa iz čl. 441 ZPP, već o novčanom potraživanju, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić