Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Krstić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Ivana Marković, advokat iz ..., radi poništaja aneksa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2090/23 od 23.11.2023. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 2090/23 od 29.03.2024. godine, u sednici veća održanoj 04.07.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2090/23 od 23.11.2023. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 2090/23 od 29.03.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 863/2022 od 14.02.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je apsolutno ništav aneks broj 4 Ugovora o radu od 22.02.2022. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati 62.250,00 dinara sa kamatom.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2090/23 od 23.11.2023. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž1 2090/23 od 29.03.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je apsolutno ništav aneks broj 4 Ugovora o radu od 22.02.2022. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 95.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.04.2022. godine. Predmet tužbenog zahteva je poništaj aneksa broj 4 Ugovora o radu od 22.02.2022. godine, kojim je izmenjen ugovor o radu u delu koji se odnosi na premeštaj tužioca na drugo radno mesto.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim o dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.

Naime, iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 441. ZPP.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredaba o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, u konkretnom slučaju, revizija nije dozvoljena, jer se navedena odredba ne može primeniti u sporovima u kojima je posebnim odredbama ovog zakona (član 441. ZPP), predviđeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena, jer specijalno pravilno isključuje primenu opštih pravila.

Vrhovni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković