Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih navoda u smislu odredbe člana 408. i 441. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 7211...10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 30.07.2002. godine, na poslovima ..., sa radnim vremenom u trajanju od 8 časova dnevno i 40 časova nedeljno. Upozorenjem od 19.09.2020. godine, tužilac je upozoren o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, jer je 05.09.2020. godine i 21.08.2020., neopravdano odsustvovao sa posla i iskazao ponašanje da ne može nastaviti rad kod tuženog, čime je učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu. Predmetno upozorenje je bilo istaknuto na oglasnoj tabli poslodavca od 19.10.2020. godine do 27.10.2020. godine i na navode upozorenja tužilac se nije izjasnio. Nakon ovoga, protiv tužioca je sproveden disciplinski postupak i tuženi je doneo rešenje od 27.10.2020. godine, kojim je tužiocu zbog neopravdnog odsustvovanja sa rada u danima navedenim u tom rešenju, izrečena disciplinska mera opomena, sa najavom otkaza ugovora o radu ukoliko u roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline. Tužilac je odbio prijem ovog rešenja, što je konstatovano službenom beleškom, te je isto istaknuto na oglasnoj tabli dana 16.11.2020. godine, a skinuto sa iste dana 25.11.2020. godine. Obaveštenjem od 05.11.2020. godine, radnici su obavešteni da će 07.11.2020. godine (subota) biti radni dan za sve zaposlene osim režije, čiji će rad biti regulisan po nalogu neposrednog rukovodioca. Takođe, obaveštenjem od 13.11.2020. godine, radnici su obavešteni da će 14.11.2020. godine (subota) biti radni dan za sve zaposlene osim režije čiji će rad biti regulisan po nalogu neposrednog rukovodioca, s tim da i u jednom i u drugom obaveštenju kao razlog radne subote naveden je nedostatak kotlova i hitnost isporuke. Rešenjem od 09.02.2021. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu od 30.07.2002. godine, zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radnih obaveza (izostajanje sa posla), zbog koje se po zakonu može otkazati ugovor o radu i ne poštuje red i disciplinu u društvu, kao i da svojim postupcima ugrožava rad drugih radnika. Prema obrazloženju pobijanog rešenja, koje je primio 18.02.2021. godine, tužilac je, nakon donošenja rešenja o izricanju disciplinske mere, nastavio sa izostajanjem sa posla, i to dana 07.11.2020. godine, 13.11.2020. i 14.11.2020. godine, a osim toga 16.11.2020. godine je raspalio vatru u pogonu poslodavca i na taj način izazvao opasnost od požara za život i imovinu većeg obima.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev zaključivši da je tužilac nakon što mu je, zbog neopravdanog odsustvovanja sa rada izrečena disciplinska mera opomene sa najavom otkaza ugovora o radu, nastavio sa izostajanjem sa posla dana 07.11.2020. godine, 13.11.2020. godine i 14.11.2020. godine, za koje izostanke nije imao opravdanje, a dana 16.11.2020. godine je založio vatru u pogonu poslodavca i izazvao opasnost po život i imovinu većeg obima, zbog čega je protiv njega podneta krivična prijava, čime je učinio povredu radne discipline zbog čega je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 8. Zakona o radu. Tužilac je imao saznanja da izostajanje sa posla vodi prestanku radnog odnosa, a poslodavac je u konkretnoj situaciji postupio u svemu prema odredbama Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, izneti zaključci da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, za sada se ne mogu se prihvatiti kao pravilni, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, ako, između ostalog, učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, a stavom 3. tačka 8. istog člana, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, između ostalog, i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 180. istog zakona, propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1). U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koje ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2). Upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona (stav3).

Odredbom člana 56. navedenog zakona, propisano je da je poslodavac dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada (stav 1). Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti (stav 2).

U smislu citiranih odredaba Zakona o radu, povreda radne obaveze sankcionisana je otkazom ugovora o radu ako je zaposleni učinio svojom krivicom, što znači da je postojanje krivice zaposlenog uslov za davanje otkaza ugovora o radu iz ovog otkaznog razloga, s tim što za otkaz ugovora o radu nije dovoljan svaki stepen krivice, već je potrebno da je zaposleni izvršio povredu radne obaveze namerno ili iz krajnje nepažnje.

Poštovanje radne discipline podrazumeva obavezu zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i da poštuje organizaciju rada, što podrazumeva obavezu poštovanja radnog vremena, zatim savesno, odgovorno i blagovremeno ispunjavanje obaveza svog radnog mesta, kao i odgovarajuće ponašanje zaposlenog na radu i u vezi sa radom, prema poslodavcu i prema ostalim zaposlenima. Nepoštavanje radne discipline može dovesti do otkaza ugovora o radu, pod uslovom da je narušavanje radne discipline takvo da zaposleni s obzirom na proces rada i sve okolnosti slučaja ne može da nastavi rad kod poslodavca. Kod ovog otkaznog razloga krivica zaposlenog se ne utvrđuje, već mora da postoji svest zaposlenog o nedisciplini.

U konkretnom slučaju, tužiocu je rešenjem tuženog od 09.02.2021. godine, otkazan ugovor o radu jer je nakon donošenja rešenja o izricanju disciplinske mere opomene sa najavom otkaza, nastavio sa izostajanjem sa posla, i to dana 07.11.2020. godine, 13.11.2020. i 14.11.2020. godine, a osim toga 16.11.2020. godine je raspalio vatru u pogonu poslodavca i na taj način izazvao opasnost od požara za život i imovinu većeg obima, čime je svojom krivicom učinio povredu radnih obaveza (izostajanje sa posla) i nepoštovanje radne discipline. Prema utvrđenom, tužilac je izostao sa rada dana 07.11.2020. godine i 14.11.2020. godine (subote), koji dani su Obaveštenjima tuženog od 05.11.2020. godine i od 13.11.2020. godine, određeni kao radni dani za sve zaposlene osim režije. Tužiocu je prethodno rešenjem od 27.10.2020. godine, izrečena disciplinska mera „opomena sa najavom otkaza“ zbog neopravdnog odsustvovanja sa rada u danima navedenim u tom rešenju.

Shodno citiranoj odredbi člana 56. Zakona o radu, odluka poslodavca o utvrđenom, oznosno izmenjenom rasporedu radnog vremena, da bi bila primenjena, prethodno mora da bude dostupna zaposlenima, koji se o njoj obaveštavaju preko oglasne table, razglasa, internog lista, ili nekim drugim pouzdanim načinom. Obaveštenje mora biti blagovremeno, pa je poslodavac dužan da zaposlene upozna sa rasporedom ili promenom rasporeda radnog vremena najmanje pet dana pre početka rada po utvrđenom rasporedu, odnosno izmenjenom rasporedu radnog vremena, a izuzetno, u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti, u roku kraćem od pet dana, ali ne kraće od 48 časova.

Neopravdano izostajanje sa rada svakako može predstavljati razlog za otkaz ugovora o radu, međutim nižestepeni sudovi su propustili da cene da li su obaveštenja o promeni rasporeda rada (uvođenje radnih subota) blagovremeno saopštena zaposlenima, odnosno da li je tuženi postupio u skladu sa citiranim odredbama člana 56. Zakona o radu. Od navedenih činjenica zavisi utvrđenje da li je izostanak tužioca u navedenim danima bio neopravdan, te da li takvo postupanje predstavlja nepoštovanje radne discipline (da li postoji svest tužioca o kršenju radne discipline), odnosno da li postoji krivica tužioca za povredu radne obaveze.

Takođe, u pogledu neopravdanog izostajanja sa posla, tužiocu je pre rešenja o otkazu, izrečena disciplinska mera „opomena sa najavom otkaza“, pa budući da je predmetno rešenje doneto u šestomesečnom roku od dana izricanja opomene, tuženi nije bio u obavezi da pre donošenja pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu, prethodno dostavi upozorenje o postojanju razloga za otkazivanje ugovora o radu zbog ovog otkaznog razloga. Međutim, otkaznim rešenjem tužiocu je stavljeno na teret i da je raspalio vatru u pogonu poslodavca i na taj način izazvao opasnost od požara za život i imovinu većeg obima, a u pogledu kog otkaznog razloga je tuženi bio u obavezi da tužiocu dostavi upozorenje u smislu člana 180. Zakona o radu i time mu omogući pravo na odbranu od ovog otkaznog razloga, a što su nižestepeni sudovi propustili da cene.

Osim toga, da bi se primenio otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 5., na koji se tuženi pozvao na rešenju o otkazu, potrebno je da povreda radne obaveze bude utvrđena opštim aktom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, a u konkretnom slučaju nije utvrđeno da li je i kojim aktom tuženog utvrđena povreda radne obaveze koja je tužiocu stavljena na teret.

Kako zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje u pogledu navedenih okolnosti koje su od značaja za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu, nije potpuno utvrđeno, Vrhovni sud je ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će će imati u vidu primedbe izložene u ovom rešenju i pouzdano utvrditi sve činjenice od kojih zavisi ocena o zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava, ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, s obzirom da ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416.stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković