Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Dragane Boljević i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Travica, advokat iz ..., protiv tuženog Lear Corporation DOO Novi Sad, čiji je punomoćnik Jelena Đorđević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 857/22 od 07.07.2022. godine, u sednici održanoj 30.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 857/22 od 07.07.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 857/22 od 07.07.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1433/20 od 30.11.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade u periodu od 07.10.2019. godine do 30.11.2019. godine iznos od 26.590,72 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.07.2021. godine do isplate i iznos od 4.032,80 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 08.07.2021. godine, kao i na ime naknade nematerijalne štete ukupan iznos od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 80.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 70.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa od 80.000,00 dinara do traženog iznosa od 150.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i preko dosuđenih 70.000,00 dinara do traženog iznosa od 150.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 21.445,94 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 857/22 od 07.07.2022. godine, žalba tuženog je odbijena i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne i nematerijalne štete koju je tužilja, zaposlena kod tuženog pretrpela na radnom mestu svakodnevnom upotrebom vazelina, koji sadrži alergenu supstancu, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, kao u ovoj pravnoj stvari. Ovo kod utvrđenja da je kontaktni dermatitis kod tužilje nastao usled dužeg neposrednog uticaja procesa i uslova rada, odnosno svakodnevnog kontakta sa alergenom supstancom a da tuženi poslodavac s tim u vezi suprotno obavezi iz člana 16. tačka 2. Zakona o radu i člana 9. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu nije obezbedio bezbedne uslove rada, u konkretnom slučaju adekvatnu zaštitnu opremu prilikom korišćenja vazelina. Imajući u vidu navedeno ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pri čemu tuženi revizijom ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji. Pored toga, bitna povreda odredaba parničnog postupka, na koju revizija ukazuje, nije razlog za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Osim toga, navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Na osnovu iznetog odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete (tužba radi novčanog potraživanja) podneta je 15.07.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 180.623,52 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković