Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2., zbog kojih se revizija može izjaviti u smislu člana 407. ZPP. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZKP ne predstavlja razlog za izjavljivanje ovog pravnog leka, na osnovu odredbe član 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tužene ugovorom o radu od 05.06.2021. godine, na radnom mestu ..., koji se sastoji u preuzimanju telefonskih poziva putem kompjutera, adsl interneta i naglavnih slušalica. Pobijanim rešenjem tuženog od 28.02.2022. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze, nakon što je tuženi prilikom redovnog preslušavanja razgovora koji se obavljaju u preduzeću i kontroli poštovanja ugovornih obaveza, u tri proizvoljno izabrana razgovora 16.12.2022. godine, utvrdio da tužilja nije poštovala instrukciju poslodavca kod dobijanja poziva klikom na 9 – obavezno krenite u razgovor rečima: „Izvolite, dobili ste ..., ja sam operater ili agent taj i taj, broj taj, radim tu i tu ezoterijsku tehniku, dajte mi te i te podatke''. Tužilja se izjasnila na upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, navodeći da je u svemu postupala u skladu odredbama ugovora o radu, da u rešenju o otkazu nigde nije decidirano navedeno na koji način je tužilja prekršila obavezu da obavlja profesionalni, disciplinovani i odgovoran rad, a u odnosu na odredbu ugovora kojom je, između ostalog, propisano da je zaposleni dužan da poštuje i primenjuje instrukcije o radu poslodavca, da u jednom od tri preslušana razgovora nije stigla da izgovori isntrukciju, s obzirom da je razgovor trajao tri sekunde, jer je klijentkinja tražila drugog operatera u kom slučaju se prema praksi tuženog klijent u bez reči prebacuje na drugog operatera, što je utvrđeno i iz iskaza saslušanog svedoka VV, osnivača i direktora tuženog preduzeća. Iz iskaza tužilje saslušane u svojstvu parnične stranke utvrđeno je da pre e-maila od 28.12.2021. godine, u kome je sadržano obaveštenje o tome kako treba da se predstavi klijentima prilikom javljanja, nije bila upoznata sa tim instrukcijama, a da je od momenta kada je dobila instrukcije počela je da se javlja klijentima u skladu sa datom instrukcijom. Tužilja je rođena ... godine, bila je zaposlena kod tuženog 7-8 meseci, nema članove porodice koje izdržava, niti imovinu na svoje ime i trenutno je nezaposlena. Iz isplatne liste tužilje za februar 2022. godine utvrđeno je da je zarada tužilje iznosila 45.949,27 dinara.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestpeni sudovi primenili materijakno pravo iz odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. i člana 191. stav 5. Zakona o radu i poništili rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezali tuženog da tužilji, umesto vraćanja na rad, isplati naknadu štete u visini dve mesečne zarade.

Neosnovano se navodima reviizje osporava pravilna primena materijalnog prava.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja, koje se u smislu člana 407. ZPP revizijom ne može pobijati, proizlazi da tužilja nije svojom krivicom učinila povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu koja joj je upozorenjem i rešenjem o otazu ugovora o radu stavljena na teret. Naime, tuženi je tužilji otkazao ugovor o radu nakon što je prilikom redovnog preslušavanja razgovora tužilje sa klijentima i kontroli poštovanja ugovornih obaveza, u tri proizvoljno izabrana razgovora obavljena 16.12.2022. godine, utvrdio da tužilja nije poštovala instrukciju poslodavca kojim rečima da otpočne razgovor sa klijentima kod dobijanja poziva. Međutim, tuženi je decidiranu instrukciju, koja je poslužila kao osnov za otkaz ugovora o radu, sa jasno određenim rečima koje zaposleni treba da izgovori prilikom javljanja na telefonski poziv klijentima, poslao tužilji e – mailom od 28.12.2021. godine, dakle nakon izvršene kontrole rada tužilje i utvrđenja povrede radne obaveze. Samim tim, tužilja pre primljenog e- maila u kojem je sadržano obaveštenje o tome kako treba da se predstavi prilikom javljanja nije imala svest da postupa protivpravno, jer nije bilo nikakvih pisanih dokumenata o tome, tim pre što je u u govoru o radu samo paušalno navedeno da je obaveza u radu zaposlenog da se pridržava instrukcija o radu poslodavca. Iz navdenih razloga, i po oceni Vrhovnog suda, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu je nezakonito, a poledično tome da je tužilji prestao radni odnos bez pravnog osnova, koja nije zahtevalaa da se vrati na rad, pravilno su nižestepeni sudovi cenili okolnosti od značaja za dosuđenje naknade štete i obavezali tuženog da tužilji isplati dve zarade, imajući u vidu vreme koje je tužilja provela u radnom odnosu kod tuženog, godine života tužilje kao i činjenicu i nema članove porodice koje izdržava.

Navodima revizije tuženi ponavlja navode istaknute u žalbi. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tuženog koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković