Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. tog zakonona. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmatre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2016. i 2017. godinu, u činjenično-pravnoj situaciji da su tužioci obavljali poslove na radnim mestima za koje je bio predviđen beneficirani radni staž, da izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tužene od 05.07.2016. godine nisu bila utvrđena radna mesta sa beneficiranim radnim stažom, da je tužiocu i pravnom prethodniku tužilje retroaktivno za period od 04.01.2016. godine do 31.03.2019. godine priznat staž sa uvećanim trajanjem i za taj period uplaćeni doprinosi po tom osnovu, te da im za 2016. i 2017. godinu nije bilo priznato pravo na godišnji odmor po kriterijumu prava na beneficirani radni staž, uz ocenu nižestepenih sudova da je usled propusta tužene da u propisanom roku pokrene postupak pred nadležnim Fondom PIO za donošenje zapisnika u kom će se utvrditi sva radna mesta na kojim se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, tužiocima nije priznato pravo na godišnji odmor po osnovu staža osiguranja sa uvećanim trajanjem za 2016. i 2017. godinu, te kako zaposleni nisu više u mogućnosti da koriste godišnji odmor koji bi im pripadao za 2016. i 2017. godinu, tužiocima pripada tražena naknada štete za neiskorišćeni godišenji odmor, primenom člana 164. Zakona o radu.

Imajući u vidu navedeno, vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ni potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa, budući da tuženi u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova. Takođe, razlozi revizije koji se odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka i utvrđeno činjenično stanje, ne prestavljaju razloge za izjavljivanje revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, u parnicama iz radnog odnosa, o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog Zakona, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.

Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi isplate tužioci su podneli 01.07.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela za svakog od tužioca zasebno, kao formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, ne prelaze dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, te revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković