U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog, raspoređen na poslove ... u Odeljenju za ..., Pogon ..., do donošenja pobijanog rešenja od 14.01.2016. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu, primenom člana 179. stav 2. tačka 1, 2. i 5. i stav 3. tačka 5. i 8. Zakona o radu, zbog povreda radnih obaveza i radne discipline propisanih članom 68. stav 2. tačka 9, 14. i 16. Kolektivnog ugovora u vezi člana 18. stav 4. tačka 4. podtačka A, D9, D13 i D15 i člana 18. stav 5. tačka D i G Ugovora o radu. Stavljeno mu je na teret da je 04.12.2015. godine, prilikom obavljanja svojih redovnih aktivnosti na ... postrojenju garniture ..., na lokaciji ..., u ataru sela ..., zajedno sa ostalim zaposlenima u smeni, dozvolio dolazak četiri vozila trećih lica sa vozačima na gradilište, a što je imalo za posledicu da ta treća lica, u periodu od 2,00 do 3,20 časova, u zoni gradilišta pokušaju da izvrše otuđenje – neosnovano prisvajanje 4600 litara pogonskog goriva eurodizela i time doveli do prekida procesa rada i proizvodnje, u čemu su ih sprečili pripadnici Sektora korporativne zaštite ... Istraživanje i policijski službenici PU Kikinda.

Ispitujući zakonitost rešenja tuženog, sudovi su utvrdili da je 03.12.2015. godine, po završetku dnevne smene tužilac morao duže da ostane da radi zbog problema na radilištu, jer je došlo do zaglave alata u bušotini. Zajedno sa tužiocem ostali su glavni inženjer i vođa smene, koji je preuzeo smenu u 19,00 časova i bio zadužen da u toku noći bude na postrojenju. Tužilac se sa glavnim inženjerom dogovorio da se nastali problem reši upumpavanjem naftne kupke u bušotinu (dizel gorivo sa još nekim supstancama), za čiju pripremu je bilo potrebno 4 do 5 sati i 10.000 litara dizela. Od korporativne službe i nadležnih rukovodilaca tuženog, dobili su odobrenje da se potrebna količina goriva uzme iz rezervoara u kom se nalazilo gorivo za redovne operacije. Nakon dobijene dozvole glavni inženjer je dao nalog tužiocu, kao šefu postrojenja i šefu smene za izvođenje ove operacije i potom otišao u Kanjižu da se odmori. Nakon još jednog razgovora sa vođom smene, tužilac je dao naloge i oko 1,15 otišao u baraku, u kojoj se već nalazio tehnolog, sačinio izveštaj za 03.12.2015. godine, koji je dužan da sačini u 00,00 časova, a potom je zaspao. Međutim, pošto je kod tuženog postojala sumnja da se na radilištu ... vrše nezakonite radnje na štetu tuženog (nerealno prikazivanje potrošnje goriva), ekspert koordinator obezbeđenja VV i koordinator obezbeđenja tuženog GG, u saradnji sa policijskim službenicima PU Kikinda, su u noći između 03. i 04.12.2015. godine vršili posmatranje ovog radilišta i to u neposrednoj blizini samog platoa bušećeg postrojenja. Tom prilikom su utvrdili da su počev od 2,45 časova, iz pravca sela ..., sa razmakom od 5 do 10 minuta, u krug radilišta ušla dva putnička vozila, jedan pik-ap i jedan traktor, u koji su utovarena metalna burad i bidoni sa eurodizel gorivom (kapaciteti buradi i bidona su po 200 i 1.000 litara), a čija je ukupna težina utvrđena u količini od 4.600 litara. U utovaru goriva na ova vozila pomagala su tri zaposlena kod tuženog, obučena u uniforme i sa šlemovima tuženog, pomoću mašine telehender. Ova vozila su zaustavljena prilikom izlaska sa radilišta od strane policijskih službenika (oko 3,20 časova) i gorivo je vraćeno na radilište. VV, ekspert koordinator obezbeđenja kod tuženog je sa još jednim licem, oko 4,00 časa ušao u baraku u kojoj su spavali tužilac i tehnolog, probudio ih i saopštio im da je otuđeno oko 4.000 litara goriva, oduzeo im mobilne telefone i naredio prekid rada na postrojenju. Međutim, na insistiranje tužioca do prekida rada nije došlo, pošto im je objasnio da bi u slučaju prekida rada moglo doći do eksplozije na postrojenju. Lica koja su pokušala da otuđe gorivo, kao i svi zaposleni koji su zatečeni na radilištu, privedeni su u stanicu milicije radi davanja izjave, a izvršeno je i zadržavanje tužioca (pored još nekih lica), u trajanju od 48 sati.

U postupku je utvrđeno i da je radilište dimenzija 80 h 100 metara, da nema portirnicu ni obezbeđenje, nema ni fizičke prepreke, već samo na ulazu u radilište postoji tabla sa brojem telefona i upozorenjem da na radilište ne može ući niko bez odobrenja šefa tornja, a mogu da uđu samo vozila BB. Tužilac je bio raspoređen na poslove šefa tornja, a prema opisu poslova tog radnog mesta, dužan je da organizuje rad na bušećem postrojenju, odgovoran je za izvođenje operacija prema programu rada ili uprošćenom programu, te u vezi s tim pravi raspored posade i vrši naručivanje, kontrolu dopreme i ispravnosti potrebne opreme i alata, koordinira sa operativom bušenje i u vezi sa tim radnim zadatkom izvodi tekuće radove prema UPR-u ili u skladu sa novonastalim situacijama i koordinira učešće drugih učesnika u izradi bušotine, prisustvuje svim složenijim operacijama, kao i operacijama koje mogu u većoj meri ugroziti sigurnost ljudi i opreme, bez obzira na vreme izvođenja i rukovodi nekim od složenih operacija, vodi dnevne izveštaje o izvršenim radovima, izveštaje po izvršenim radovima po operacijama, kao i svu ostalu dokumentaciju na bušećem postrojenju, a u složenim situacijama dužan je da neposredno izvodi radove na bušotini umesto vođe smene i obavlja druge poslove po nalogu linijskog rukovodioca i konstruktivno sarađuje sa kolegama iz drugih organizacionih delova. Tužilac je imao obavezu da izveštaje sa operacijama po satima sačinjava u 6,00 časova, u 15,00 časova i u 00,00 časova.

Donošenju pobijanog rešenja prethodilo je upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se on pismeno izjasnio.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi su usvojili tužbeni zahtev i poništili pobijano rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu, nalazeći da tuženi nije dokazao da je tužilac učinio povrede radne obaveze i radne discipline koje su mu stavljene na teret, jer u opisu poslova tužioca nije i tehničko obezbeđenje radilišta, a nije dokazano ni da je tužilac na bilo koji način dozvolio ulazak trećih lica na radilište i time im omogućio prisvajanje pogonskog goriva, se u to vreme nalazio u baraci i spavao, da nije došlo do prekida procesa rada i proizvodnje, jer je to sprečeno upravo na insistiranje tužioca, te tuženi nije dokazao ni da je tužilac 04.12.2015. godine sačinio jutarnji izveštaj, u kom je konstatovana potrošnja dizel goriva u koji je uračunata i količina čije je otuđenje pokušano, jer se tada tužilac nalazio u PU Kikinda, radi davanja izjave, nakon čega je i zadržan narednih 48 časova.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravilno sudovi zaključuju da tuženi nije mogao staviti na teret tužiocu – prekid procesa rada u noći 04.12.2015. godine, s obzirom da je utvrđeno da do toga nije ni došlo, upravo na insistiranje tužioca, jer bi prekid rada u datim okolnostima mogao dovesti do eksplozije i time i do ugrožavanja sigurnosti prisutnih ljudi i opreme. Da li je tužilac 04.12.2015. godine u 6,00 časova sačinio jutarnji izveštaj, u kome je konstatovana i potrošnja dizel goriva u koju je uračunata i količina čije je otuđenje pokušano, nije od uticaja na zakonitost odluke tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu, s obzirom da mu ova radnja pobijanim rešenjem tuženog nije ni stavljena na teret.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom ukazuje da je zbog pogrešene primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Naime, u vezi događaja iz noći 04.12.2015. godine, pokušaja otuđenja velike količine pogonskog goriva, tužiocu je stavljeno na teret više povreda radne obaveze i radne discipline i to propisane članom 179. stav 2. tačka 1, 2. i 5. i stav 3. tačka 5. i 8. Zakona o radu, u vezi člana 68. stav 2. tačka 9, 14. i 16. Kolektivnog ugovora i člana 18. stav 4. tačka 4. podtačka A, D9, D13 i D15 i člana 18. stav 5. tačka D i G Ugovora o radu (nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza, zloupotreba položaja ili prekoračenje ovlašćenja, necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstva rada, nepridržavanje odnosno nesprovođenje odluka donetih od strane organa poslodavca, ako je učinjenom povredmom ugroženo zdravlje ili život drugih zaposlenih ili građana, nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca ili ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu, ...). Prema opisu poslova radnog mesta šefa tornja na koje je tužilac raspoređen, on je, između ostalog, odgovoran za izvođenje operacija prema programu rada, te u vezi s tim pravi raspored posade i vrši naručivanje, kontrolu dopreme i ispravnosti potrebne opreme i alata, te tekuće radove izvodi prema UPR-u ili u skladu sa novonastalim situacijama, a u obavezi je i da prisustvuje svim složenijim operacijama, kao i operacijama koje mogu u većoj meri ugroziti sigurnost ljudi i opreme, bez obzira na vreme izvođenja.

U konkretnom slučaju nije sporno (a što je utvrđeno i u postupku pred nižestepenim sudovima), da radilište ... ni na koji način nije bilo fizički obezbeđeno, a da u opisu poslova tužioca nije i obezbeđenje radilišta, ali sudovi dalje nalaze i da tuženi nije dokazao da je tužilac omogućio ulazak trećih lica na radilište radi nezakonitog prisvajanja dizel goriva. Međutim, povredu radne obaveze i radne discipline ne podrazumeva samo preduzimanje radnje koja činu tu povredu, već i propuštanje ili neblagovremeno preduzimanje radnji i postupaka, koje je zaposleni prema redovnom toku stvari bio u obavezi da preduzme, a čijim propustom je došlo ili je moglo doći do određenih posledica. To dalje znači da su sudovi bili u obavezi da utvrde da li je tužilac bio u obavezi da preduzme određenu radnju, koja bi sprečila nedozvoljen ulazak trećih lica i pokušaja otuđenja goriva, uz saradnju određenog broja zaposlenih kod tuženog.

Pokušaju otuđenja pogonskog goriva sa radilišta od strane trećih lica (u čemu su im pomagali i određeni zaposleni kod tuženog, koji su se nalazili na radilištu), prethodila je novonastala situacija – problem zbog zaglave alata u bušotini, zbog čega je bilo potrebno preduzeti određene radnje radi rešavanja ovog problema, pa je odlučeno da se to učini upumpavanjem naftne kupke u bušotinu. Uz dobijeno odobrenje nadležnih službi, potrebna količina goriva je uzimana iz rezervoara sa gorivom za redovne operacije. Imajući u vidu da je sam tužilac (nakon naredbe koordinatora obezbeđenja, VV), ukazivao i insistirao da proces rada ne sme da se prekida, jer bi to moglo dovesti do eksplozije i ugrožavanja života ljudi i oštećenja opreme, sudovi nisu utvrdili da li se ova operacija smatra složenijom, te da li je u takvoj situaciji tužilac bio u obavezi da joj prisustvuje, upravo da ne bi došlo do eventualnog prekida procesa rada i ugrožavanja života ljudi i opreme, jer je prema opisu poslova svog radnog mesta u obavezi da prisustvuje svim složenijim operacijama, kao i operacijama koje mogu u većoj meri ugroziti sigurnost ljudi i opreme, bez obzira na vreme izvođenja. Ukoliko je njegovo prisustvo u takvoj situaciji bilo neophodno, svojim prisustvom bi sprečio i kasniji pokušaj otuđenja goriva, pa bi propust da postupi na ovaj način predstavljao nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, što je jedna od povreda koja mu je pobijanim rešenjem stavljena na teret. Nije utvrđeno ni da li je prema redovnom načinu poslovanja tužilac bio u obavezi da sam ili naredbom nekom od zaposlenih obezbedi kontrolu preuzimanja goriva, kao ni koja su pravila rada utvrđena UPR- om, ali ni da li su postojale odluke tuženog, kojih je tužilac bio u obavezi da se pridržava u datoj situaciji, te da li je eventualnim propuštanjem takvog postupanja učinio povrede iz člana 68. stav 2. tačka 16. Kolektivnog ugovora i člana 18. stav 4. tačka 4. podtačka D15 Ugovora o radu, koje su mu pobijanim rešenjem tuženog takođe stavljena na teret.

Imajući u vidu da nižestepeni sudovi, zbog pogrešene primene materijalnog prava nisu postupili na ovaj način, zbog čega nisu utvrdili sve relevantne činjenice, koje su od uticaja na postojanje osnova za otkaz ugovora o radu, primenom člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu i člana 68. stav 2. tačka 16. Kolektivnog ugovora i člana 18. stav 4. tačka 4. podtačka D15 Ugovora o radu, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 417. stav 2. ZPP, ukinuo nižestepene odluke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, odnosno odlučio kao u izreci.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će doneti novu odluku o tužbenom zahtevu, imajući pri tom u vidu primedbe iz ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić