Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizjski sud pazi po službenoj dužnosti. Druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje mogu biti razlog za izjavljivanje ovog pravnog leka u smislu člana 407. ZPP, tužena u reviziji ne navodi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužena je agencija koja se bavi posredovanjem u zapošljavanju radnika i učestvuje u javnim nabavkama, te je tako učestvovala u javnoj nabavci koju je raspisalo JKP „Čistoća Žabalj“ kome su bili potrebni komunalni radnici. Nakon sprovedenog konkursa JKP „Čistoća Žabalj“ je prihvatila ponuđenu cenu tužene i sa njom zaključila ugovor o ustupanju komunalnih radnika. Parnične stranke su zaključile ugovor na određeno vreme 31.03.2021. godine na osnovu kojeg je tužilja upućena na rad kod poslodvca korisnika JKP „Čistoća Žabalj“ radi obavljanja poslova komunalnog radnika počev od 01.04.2021. godine do 30.04.2021. godine, zbog povećanog obima posla. Dana 29.04.2024. godine tužilja je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tužene. Tužilja je sve vreme radila na groblju, samo je u slučaju potrebe ispomoći radila u parku u Čurugu, parku u Žablju i na kružnom toku opštine Žabalj. Tužilja je u JKP „Čistoća Žabalj“ radila sve do 03.12.2021. godine kada ju je pred kraj radnog vremena, oko 13,50 časova telefonom pozvao šef zadužen za park i groblje u Čurugu i rekao da je dobila otkaz i da ne treba više da dolazi na posao. Ovaj poziv je usledio nakon telefonskog razgovora šefa sa direktorom koji mu je saopštio da moraju da smanje broj angažovanih radnika preko agencije i naveo koji će radnici dobiti otkaz. Narednog dana (04.12.2021. godine) tužilja je došla na groblje i razdužila ključ od prostorija i kapije na groblju, a 06.12.2021. godine pozvala je šefa zaduženog za park i groblje u Čurugu i pitala kada će dobiti rešenje o otkazu, ponovo je pozvala nakon tri dana ali ni tada nije dobila traženo rešenje. Tužilja više nije dolazila na posao jer joj je rečeno da više ne radi, da je dobila otkaz. Tužena je angažovanim licima isplaćivala zaradu na osnovu podataka koje je tuženoj dostavljalo JKP „Čistoća Žabalj“, odnosno tužena je na kraju svakog meseca od JKP „Čistoća Žabalj“ dobijala listu u kojoj su bili uneti podaci ostvarenom broju sati za zaposlene i na osnovu tog podataka vršila obračun zarade. Tužena je do 03.12.2021. godine tužilji uredno isplaćivala zaradu na tekući račun u dva dela. Kada je direktor i zakonski zastupnik tužene dobio karnet listu za decembar 2021. godine i video da je tužilji poslednji radni dan tog dana, tuženi je odjavio tužilju sa obaveznog socijalnog osiguranja sa 03.12.2021. godine i to na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa. Posle provere inspekcije rada tužena je dobila nalog da navedenu odjavu tužilje stornira, što je i uradila. U januaru 2022. godine tužilja je bila na razgovoru kod zakonskog zastupnika tužene, koji joj je ponudio zaključenje sporazuma o prestanku radnog odnosa i isplatu zarade za januar 2022. godine (iako nije radila, što je tužena i isplatila). Visina zarade koju bi tužilja ostvarila da je radila u periodu od 01.02.2022. godine do 31.10.2022. godine obračunata je u odnosu na opštih aktata JKP „Čistoća Žabalj“ koji su važili u spornom periodu a spram zarade uporednog radnika što ukupno iznosi 321.912,41 dinar u mesečnim iznosima. U toku 2021. godine tužilja je iskoristila 10 dana godišnjeg odmora u periodu od 01.11.2021. godine do 12.11.2021. godine a visina naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor za tužilju i to za 3 dana srazmernog dela godišnjeg odmora za 2021. godine iznosi 4.414,32 dinara.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za naknadu štete na ime neisplaćene zarade za period od 01.02.2022. godine do 31.10.2022. godine, sa obrazloženjem da se pravo zaposlenog na zaradu ostvaruje na osnovu rada a ne radnog odnosa u zavisnosti od vremena na radu i radnog učinka, saglasno odredbama člana 104. stav 1., 105. stav 1. i 107. Zakona o radu. Zbog toga tužilja ne može dobiti ono što joj ne pripada jer zarada zaposlenom pripada na osnovu obavljenog rada i vremena provedenog na radu a budući da tužilja u spornom periodu nije provela ni jedan radni dan, ni čas na radu, ni za tuženu, ni za JKP „Čistoća Žabalj“, to njen tužbeni zahtev nije osnovan, niti je osnovan zahtev kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora isplati traženu naknadu. Pošto se tužilja i dalje nalazi u radnom odnosu sa tuženom, odnosno da je prijavljena na obavezno socijalno osiguranje prvostepeni sud je obavezao tuženu da za tužilju izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u visini prema obračunu nadležnih službi na dan uplate.

Drugostepeni sud je pobijanu presudu preinačio i usvojio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je tužena tužilji pričinila štetu u vidu neostvarene zarade u spornom periodu s obzirom da nije obezbedila obavljanje poslova ugovorom o radu, odnosno da tužilja u spornom periodu nije radila krivicom poslodavca, ovde tužene zbog čega je ova u obavezi, na osnovu člana 164. Zakona o radu, da joj naknadi štetu u visini neostvarene zarade čija je visina pravilno utvrđena veštačenjem i to u varijanti spram zarade uporednog radnika koji je u spornom periodu obavljao iste poslove – poslove komunalnog radnika, s obzirom da tužena tokom postupka nije ponudila dokaze da bi tužilja, da je radila u spornom periodu, ostvarila zaradu u nižem iznosu. Na dosuđene iznose naknade štete tužena je u obavezi i da za tužilju uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje kod nadležnih institucija u skladu sa odredbama članova 51., 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ br. 84/2004...138/2020).

Po nalaženju Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu usvajanjem tužbenog zahteva.

Prema Zakonu o agencijskom zapošljavanju („Službeni glasnik RS“ br. 86/2013) Agencija za privremeno zapošljavanje je privredno društvo ili preduzetnik registrovan kod nadležnog organa na teritoriji Republike Srbije koji zasniva radni odnos sa zaposlenim radi njegovog privremenog ustupanja poslodavcu korisiniku na teritoriji Republike Srbije radi obavljanja poslova pod njegovim nadzorom i rukovođenjem; ustupljeni zaposleni je fizičko lice koje je u radnom odnosu u agenciji u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje rad, a koje se ustupa poslodavcu korisniku radi privremenog obavljanja poslova pod njegovim nadzorom i rukovođenjem u skladu sa ovim zakonom (član 2. stavovi 1. i 2.). Članom 9. istog zakona Agencija sa ustupljenim zaposlenim zaključuje ugovor o radu na neodređeno ili ugovor o radu na određeno vreme koje je jednako vremenu ustupanja poslodavcu korisiniku u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje rad. Odredbom člana 23. Zakona o agencijskom zapošljavanju propisano je da Agencija može ustupljenom zaposlenom da otkaže ugovor o radu ili izrekne drugu meru ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad i opštim aktima koji se primenjuju kod poslodavca korisnika, odnosno Agencije, kao i iz drugih razloga u skladu sa zakonom u kojima se uređuje rad (stav 1). U slučaju nezakonitog otkaza ustupljeni zaposleni ima pravo da pred nadležnim sudom pokrene radni spor protiv agencije za naknadu štete u visini preostalog iznosa zarada od momenta prestanka radnog odnosa pa do isteka trajanja ugovorenog ustupanja najviše 18 zarada kao i pravo na uplatu poreza i doprinosa za taj period.

U konkretnom slučaju tužilja je sa tuženom Agencijom zaključila ugovor o radu na neodređeno vreme radi obavljanja poslova kod JKP „Čistoća Žabalj“. Ugovor o radu je tužilji prestao nezakonito, odnosno telefonskim putem joj je rečeno da je dobila otkaz i da ne dolazi više na posao dana 03.12.2021. godine, da će dobiti rešenje o otkazu, koje nije dobila. Zbog toga, po nalaženju ovog suda ima pravo na naknadu štete od momenta prestanka radnog odnosa do isteka trajanja ugovorenog roka, najviše 18 zarada, kao pravo na uplatu poreza i doprinosa za taj period. Tužilja je postavljenim tužbenim zahtevom tražila isplatu 9 zarada, naknadu štete zbog neiskorišćenog srazmernog dela godišnjeg odmora, kao i uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, na šta saglasno citiranim zakonskim propisima ima pravo.

Nisu osnovani navodi u reviziji tuženog da tužilja nije radila i u traženom periodu, nije obavljala poslove u sedištu poslodavca, i koristila je slobodno vreme, s obzirom na napred citirane zakonske odredbe i zauzeto pravno stanovište.

Sa iznetih razloga, revizija tuženog odbijena je kao neosnovana a drugostepena presuda potvrđena kao pravilna i na zakonu zasnovana i na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković