.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1862/2019
21.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Gordane Komnenić i Vesne Popović, članova veća, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejana Spasojević Ivančić, advokat iz ..., protiv tuženog Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opštine Novi Sad, čiji je punomoćnik Sima Knežević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2199/18 od 18.01.2019. godine, na sednici održanoj 21.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2199/18 od 18.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2199/18 od 18.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 737/17 od 28.05.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je prigovor zastarelosti potraživanja. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog izgubljene zarade u periodu od januara 2010. godine do septembra 2014. godine isplati ukupan iznos od 3.115.431,97 dinara i to pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da na ime tužilje izvrši uplatu pripadajućih doprinosa na ime obaveznog socijalnog osiguranja nadležnom Fondu za PIO. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilji naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, odbačen je kao nedozvoljen deo tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da na ime tužilje uplati pripadajući porez nadležnoj poreskoj upravi. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 217.710,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2199/18 od 18.01.2019. godine, odbijena je, žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime naknade štete zbog izgubljene zarade, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda kojom je zahtev odbijen, nakon što su sudovi utvrdili da je potraživanje tužilje zastarelo. O pravu tužilje i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijom se osporava utvrđeno činjenično stanje, dok se revizijom ne ukazuje na drugačije odluke u istoj pravnoj stvari, a i postojanje drugačije odluke ne bi nužno ukazivalo i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Priložena odluka Ustavnog suda se ne odnosi na zastarelost potraživanja izgubljene zarade već na osnovanost tužbenog zahteva potraživanja zarade i naknade štete.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 05.04.2017. godine. Vrednost pobijanog dela od 3.115.431,97 dinara, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (123,8216 dinara za 1 euro) predstavlja iznos od 25.160,65 eura.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
