.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1875/2025
12.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov, Vesne Subić i Irene Vuković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirko Karaklajić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava za vanredne situacije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 837/25 od 06.03.2025. godine, u sednici veća održanoj 12.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 837/25 od 06.03.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 837/25 od 06.03.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 837/25 od 06.03.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4/24 od 20.11.2024. godine kojom je dozvoljeno preinačenje tužbe učinjeno podneskom tužioca od 01.10.2024. godine (stav prvi izreke), odbijen prigovor stvarne nenadležnosti suda (stav drugi izreke), usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime neisplaćene uvećane zarade – dodatak na platu za period od 26.12.2020. godine do 26.12.2023. godine po osnovu dežurstva van radnog vremena (pripravnost) isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate (stav treći izreke) i obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 98.072,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stav četvrti izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je isplata dodatka na platu po osnovu dežurstva van radnog vremena – pripravnost. O ovom pravu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava, koja je u skladu sa pravnim stavovima izraženim kroz odluke revizijskog suda u kojima je odlučivano u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, da pripravnost kao poseban oblik rada van radnog vremena, u kom zaposleni mora biti stalno dostupan da bi, ako nastane potreba, izvršio neku neodložnu intervenciju, što u znatnoj meri ograničava slobodu kretanja zaposlenog, te se za ovaj status zaposlenima dodeljuje određena nadoknada jer takav zaposleni u svakom momentu može biti pozvan na rad, a dežurstvo van radnog vremena vrši se isključivo u cilju obavanja posla.
Shodno tome, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijaneg dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 03.01.2024. godine. a podneskom od 01.10.2024. godine tužbeni zahtev je preciziran na iznos od 233.633,41 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
