Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. taka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog po ugovoru o radu od 25.12.2014. godine i raspoređen na poslove šef tornja Odeljenja za operativna bušenja, Pogon bušenja na lokaciji bušotine ..., u atarima sela ... . Po zaključenom ugovoru o radu, radna obaveza tužioca je da organizuje rad na bušećem postrojenju i odgovoran je za izvođenje operacija prema programu rada ili uprošćenom projektu. S tim u vezi, tužilac pravi raspored posada za izvođenje radova, vrši naručivanje, kontrolu dopreme i ispravnosti opreme i alata. Obaveza tužioca je da koordinira sa operativom bušenje i da okviru toga tekuće radove izvodi prema UPR-u ili u skladu sa novonastalim situacijama i da koordinira rad drugih učesnika u izradi bušotine. Njegova obaveza je da prisustvuje svim složenim operacijama, kao i operacijama koje mogu u većoj meri ugroziti sigurnost ljudi i opreme, bez obzira na vreme izvođenja tih operacija i da rukovodi složenim operacijama. Šef tornja je u obavezi da namenski koristi sredstva za ličnu i kolektivnu zaštitu i da rukovodioca obavesti o bilo kojoj situaciji koja može da bude opasna po život i zdravlje ljudi, imovinu društva, životnu sredinu, i događajima koji mogu ugroziti bezbednost, zdravlje na radu i bezbednost procesa rada. Takođe, šef tornja vodi dnevne izveštaje o izvršenim radovima, izveštaje o izvršenim radovima po operacijama i ostalu dokumentaciju o radu na bušećem postrojenju, a u složenim situacijama, dužan je da neposredno izvodi radove na bušotini umesto vođe smene. Opšti zadaci tužioca kao šefa tornja su: da obavlja druge poslove po nalogu linijskog rukovodioca i da konstruktivno sarađuje sa kolegama iz drugih organizacionih delova. U izvršenju radnih zadataka, tužilac je imao obavezu da podnese tri izveštaja o radu sa podacima o operacijama po satima, i to jedan u 6.00 časova, drugi u 15.00 časova i treći izveštaj u 0,00 časova. Nakon preuzimanja smene u 7.30 časova, u prisustvu selektora sastanka, tužilac podnosi („brani“) izveštaj svom neposrednom rukovodiocu, direktoru i inženjerima na radilištu.

Radno vreme tužioca je organizovano po smenama i traje od srede do naredne srede u radnoj nedelji, a u toku dana njegovo radno vreme je organizovano u trajanju od 7,00 do 19.00 časova, s tim što je po potrebi bio u obavezi da ostaje i duže od punog radnog vremena, sve prema opisu posla šefa tornja. Mesto rada („radilište“) je dimenzija 80x100 m, bez portirnice, obezbeđenja i bilo kakvih fizičkih prepreka, već na ulazu postoji tabla sa brojem telefona i upozorenjem da niko ne može da uđe na radilište bez odobrenja šefa tornja, osim vozila NIS Naftagas, tako da su za bezbednost zaduženi radnici, koji za svoj rad odgovaraju šefu tornja i vođi smene. Tužilac je u više navrata obaveštavao rukovodioce da za radilište ... nije doneto Uputstvo o plombiranju i da na razvodima goriva nije izvršeno plombiranje (za razliku od drugih bušotina koja imaju to Uputstvo), kao i da ne postoje seznori za praćenje goriva kao na ostalim bušotinama.

Rešenjem tuženog od 14.01.2016. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu kojim mu je stavljeno na teret da je dana 04.12.2015. godine, prilikom obavljanja svojih redovnih aktivnosti na bušećem postrojenju garniture N-2, na lokaciji bušotine ..., u atarima sela ..., zajedno sa ostalim zaposlenima u smeni, dozvolio dolazak na radilište četiri vozila trećih lica sa vozačima, što je imalo za posledicu da treća lica pokušaju da izvrše neosnovano otuđenje – prisvajanje 4.600 litara pogonskog goriva eurodizela u periodu od 2.00 do 3,20 časova, što je dovelo do prekida procesa rada i proizvodnje. U tome su ih sprečili pripadnici Sektora koroprativne zaštite blokova istraživanja i policijski službenici Policijske uprave Kikinda. Rešenje o otkazu je doneto zbog povrede radne obaveze i discipline, na osnovu člana 179. stav 2. tač. 1., 2. i 5. i stav 3. tač. 5. i 8. Zakona o radu u vezi sa članom 68. stav 2. tač. 9, 14. i 16. Kolektivnog ugovora za Naftagas – Naftni servisi d.o.o. Novi Sad i članom 18. stava 4.4 (A, D9, D13 i D15) i stava 5.D i G. Ugovora o radu od 25.12.2014. godine. Povrede radne obaveze i radne discipline koje su tužicu stavljene na teret sastoje se u nesavesnom ili nemarnom izvršavanju radnih obaveza, zloupotrebi položaja ili prekoračenju ovlašćenja, necelishodnom korišćenju sredstava rada, nepridržavanju odnosno nesprovođenju odluka donetih od strane poslodavca, povredi kojom je ugroženo zdravlje ili život drugih zaposlenih ili građana, u nepoštovanju radne discipline propisane aktom poslodavca odnosno ponašanju takvom da zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca, pri čemu je tužiocu stavljena na teret i nepoštovanje radne discipline koja ima elemente krivičnog dela na radu, nezavisno od toga što nije pokrenut krivični postupak za to krivično delo. Otkazu je prethodilo rešenje o privremenom udaljenju sa rada od 22.12.2015. godine i upozorenje od istog dana koje je uručeno tužiocu 24.12.2015. godine.

Rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Inspektorat za rad, Odeljenje inspekcije rada od 28.03.2016. godine, donetom po zahtevu tužioca, odloženo je izvršenje ovog rešenja do pravnosnažnog okončanja sudskog postupka u radnom sporu.

U toku postupka je utvrđeno da je dana 03.12.2015. godine, došlo do zaglave alata u bušotini, zbog čega je tužilac ostao na poslu i posle 19,00 časova, kada je vođa smene preuzeo smenu i bio zadužen da bude na postrojenju u toku noći. Tužilac je zajedno sa BB, glavnim inženjerom i VV, vođom smene, postigao dogovor da se odglavljivanje alata izvrši upumpavanjem u bušotinu „naftne kupke“, za čiju pripremu je bilo potrebno 4 do 5 sati i 10.000 litara euro dizela. U toj situaciji, korporativna služba i nadležni rokovodioci su dali odobrenje da se potrebna količina goriva crpi iz rezervoara za redovne operacije. Po dobijanju odobrenja, glavni inženjer je dao nalog tužiocu, šefu postrojenja i vođi smene da izvrše operaciju i zatim otišao sa radilišta. Tužilac je dao naloge vođi smene i oko 1,15 časova otišao u baraku, u kojoj se nalazio tehnolog, da bi sačinio treći izveštaj za 03.12.2015. godine i potom je zaspao. Međutim, pošto je kod tuženog postojala sumnja da se na radilištu ... vrše nezakonite radnje na štetu tuženog, a zbog nerealne potrošnje goriva, ekspert koordinator obezbeđenja i koordinator obezbeđenja tuženog, u saradnji sa policijskim službenicima Policijske uprave Kikinda, u noći između 03. i 04.12.2015. godine vršili su posmatranje radilišta u blizini platoa bušećeg postrojenja. Tom prilikom su utvrdili da su počev od 2,45 časova iz pravca sela ..., sa razmakom od pet do deset minuta, u krug gradilišta ušla dva putnička vozila, u koji su utovarena metalna burad i bidoni sa dizel gorivom, a kapacitet buradi i bidona je po 200 i 1000 litara, čija je ukupna težina utvrđena u količini od 4600 litara goriva. Vozila su zaustavljena prilikom izlaska sa radilašta od strane policijskih službenika, oko 2,30 časova i gorivo je vraćeno tuženom. GG, ekspert koordinator obezbeđenja je sa još jednim licem, oko 4,00 časa ušao u baraku u kojoj su spavali tužilac i tehnolog. Tom prilikom ih je probudio i saopštio da je otuđeno oko 4000 litara goriva, oduzeo im mobilne telefone i naredio prekid rada na postrojenju. Na insistiranje tužioca do prekida rada nije došlo, pošto bi u slučaju prekida moglo doći do eksplozije na postrojenju. Lica koja su pokušala da otuđe gorivo, kao i svi zaposleni koji su zatečeni na radilištu, privedeni su u stanicu policije radi davanja izjavi, a tužilac je zadržan u trajanju od 48 sati. Povodom opisanog događaja, rešenjem od 27.11.2018. godine krivična prijava je odbačena u delu koji se odnosi na tužioca, odnosno osumnjičenog AA iz ... zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili rešenje o otkazu ugovora o radu kao nezakonito i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Nesnovani su revizijski navodi da je materijalno pravo pogrešno primenjeno, s obzirom da je tužilac radnjom nečinjenja izvršio povredu radne obaveze – nesavesno i nemarno izvršenje radne obaveze, propisanu članom 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, budući da je suprotno radnim obavezama utvrđenim ugovorom o radu i opisom poslova radnog mesto šef tornja, propustio da prisustvuje obavljanju složene operacije na radilištu, koja je mogla u većoj meri da ugrozi sigurnost ljudi i opreme, te da mu je ugovor o radu otkazan iz opravdanih razloga.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilac nije izvršio povredu radne obaveze – nesavesno i nemarno izvršavanje radne obaveze, propisanu članom 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, kao ni druge povrede radne obaveze i radne discipline koje su mu osporenim rešenjem stavljene na teret, tako da nije bilo osnova za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 2. tač. 2. i 5. i stav 3. tač. 8. Zakona o radu u vezi člana 68. stav 2. tač. 9., 14. i 16. Kolektivnog ugovora i člana 18 stav 4. pod A, D9, D13 i D15. i člana 18. stav 5. tač. D. Ugovora o radu, sve u vezi događaja iz noći 04.12.2015. godine i pokušaja otuđenja velike količine pogonskog goriva.

Naime, zbog novonastale situacije - zaglava alata u bušotini, koja je prethodila pokušaju otuđenja pogonskog goriva sa radilišta ..., tužilac je ostao na poslu duže od punog radnog vremena, uz njegovo učešće doneta je odluka da se problem reši upumpavanjem „naftne kupke“ u bušotinu i posle osamnaest sati neprekidnog rada, napustio je radilište da bi sačinio izveštaj o radu, dakle postupao je saglasno obavezama i ovlašćenjima utvrđenim ugovorom o radu, jer u datoj situaciji na radilištu nije više imao nikakvih posebnih ovlašćenja. Druga lica zaposlena kod tuženog (mehaničar, isplačar) vršila su pripremu „naftne kupke“, što se ne smatra složenom operacijom koja bi mogla da ugrozi sigurnost ljudi i opreme, tako da tužiočevo prisustvo nije bilo neophodno. Potrebna količina goriva za pripremu „naftne kupke“ uzeta je iz rezervoara za redovne potrebe tuženog uz odobrenje nadležne službe i rukovodilaca. Zbog navedenog, tužiocu se ne može staviti na teret nesavesno izvršavanje radnih obaveza činjenjem ili propuštanjem ni zloupotreba službenih ovlašćenja, kao povrede koje su mogle u većoj meri da ugroze sigurnost ljudi i opreme. Osim toga, tuženi nije utvrdio proceduru rada donošenjem internih akata i propustio je da obezbedi proces rada,` tehničkim sredstvima kroz mehanizme praćenja potrošnje goriva na radilištu ..., s obzirom da Uputstvo o plombiranju ili druga pravila postupanja u redovnim ili novonastalim sitacijama kojih bi tužilac bio u obavezi da se pridržava, nisu postojala, da plombiranje razvoda goriva nije izvršeno i da senzori za potrošnju goriva nisu bili ugrađeni, o čemu je tužilac u više navrata obaveštavao tuženog. U toj situaciji, tuženi nije mogao da otkaže ugovor o radu tužiocu zbog nepridržavanja odnosno nesprovođenja odluka donetih od strane poslodavca, ali ni drugih povreda radne discipline propisane aktom poslodavca u vezi sa nezakonitim pokušajem otuđenja pogonskog goriva, jer nije postupao sa potrebnom pažnjom, u skladu sa obavezama poslodavca, utvrđenim zakonom i opštim aktima.

Shodno navedenom, uzimajući u obzir ponašanje tužioca u novonastaloj situaciji, način na koji je ugovorom organizovano njegovo radno vreme, obaveze i ovlašćenje iz ugovora o radu, te odsustvo pravila rada i tehničih mehanizama u cilju zaštite i bezbedenosti ljudi i imovine, koje je tuženi poslodavac bio dužan da obezbedi (a propustio je), pravilana je ocena nižestepenih sudova da je u smislu navedenih odredaba zakona, otkaz nezakonit i da je tuženi, na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu, obavezan da tužioca vrati na rad.

Odlukom Ustavnog suda br 13/2017 od 23.02.2017. godine utvrđeno je da odredba člana 179. stav 3. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) nije u saglasnosti sa Ustavom, tako da sud zakonitost otkaza nije cenio na osnovu naznačene odredbe zakona , kao ni odredbe člana 18. stav 5. tačka D ugovora o radu. Tim odredbama je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i vezi sa radom, nezavisno da li je protiv zaposlenog pokrenut postupak za krivično delo.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić