U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, koji je u razlozima svoje odluke dao ocenu o bitnim žalbenim navodima i razlozima koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti i postupio u skladu sa odredbama člana 396. stav 1. i 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je prestao radni odnos na osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu od ...2018. godine broj ..., zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog. U trenutku proglašenja tehnološkim viškom tužilac je bio raspoređen i obavljao je poslove na radnom mestu ... u „Kargo sekciji“ ..., OJ za održavanje ... Na osnovu ovog rešenja tužiocu je prestao radni odnos dana 25.12.2018. godine, utvrđeno je da mu pripada otpremnina od 795.614,40 dinara u skladu sa Programom rešavanja viška zaposlenih kod tuženog za 2018. godinu, kao i da će zarada, naknada zarade i druga primanja koje je ostvario, a koja mu nisu isplaćena do dana prestanka radnog odnosa, biti isplaćena najkasnije 30 dana od dana kada mu je prestao radni odnos, te da ima pravo da se u roku od 30 dana prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi ostvarivanja prava u skladu sa propisima o zapošljavanju. Kod tuženog je usled tehnoloških, ekonomskih i organzacionih promena, prema Planu optimizacije broja zaposlenih u periodu od 2016. do 2020. godine i Odluke o donošenju Plana o izmenama i dopunama plana optimizacije broja zaposlenih, pokrenut postupak utvrđivanja viška zaposlenih u 2018. godini, donet Program rešavanja viška zaposlenih i Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, koji su pre usvajanja dostavljeni sidnikatima zaposlenih kod tuženog i Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi dostavljanja mišljenja. Poslovi radnog mesta ... za vozna sredstva ranijom sistematizacijom poslova bili su sistematizovani sa ukupno dvanaest izvršilaca, a novom sistematizacijom smanjen je broj izvršilaca na tom radnom mestu na dva. Izvršeno je bodovanje zaposlenih koji su bili raspoređeni na ovom radnom mestu, pri kojem je po osnovu rezultata rada tužilac dobio 2 boda od ukupno 4, bio je upoznat sa predlogom rang liste, uložio je prigovor koji je odbijen kao neosnovan. Tužiocu je isplaćena otpremnina.

Pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu ne sadrži razloge zbog kojih je upravo tužilac oglašen viškom usled smanjenja broja izvršilaca na istim poslovima.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenom materijalnog prava iz Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14) ocenili da su osnovani tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i zahtev za vraćanje tužioca na rad.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, propisano je zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Tuženi je u postupku otkaza ugovora o radu primenom napred navedenog zakonskog propisa postupio u skladu sa odredbama članova 153. do 160. Zakona o radu, kojima se reguliše postupak rešavanja viška zaposlenih. Međutim, činjenica da je poslodavac sproveo postupak rešavanja viška zaposlenih u skladu sa zakonskim normama ne znači automatski da je rešenje kojim je zaposlenom otkazan ugovor o radu zakonito.

Zakon o radu ne sadrži kriterijume kojih je poslodavac dužan da se pridržava pri određivanju na koje će se zaposlene odnositi prestanak potrebe za radom, već propisuje postupak koji se u tom slučaju primenjuje i određuje prava koje je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenima za čijim je radom prestala potreba.

Odredbom člana 193. stav 1. Zakona o radu, propisano je da se zaposlenom u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, osim u slučaju iz člana 172. ovog zakona.

U takvoj situaciji tuženi je u rešenju o otkazu ugovora o radu tužiocu zbog prestanka potrebe za njegovim radom na radnom mestu na kome je do tada radio, bio u obavezi da navede koji su konkretni razlozi zbog kojih je tužilac proglašen viškom, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Suprotno revizijskim navodima, sporno rešenje od ...2018. godine ne sadrži činjenični osnov za primenu instituta tehnološkog viška, već samo taksativno nabrajanje akata na osnovu kojih je utvrđen prestanak potrebe za radom tužioca kao zaposlenog.

Sud ne može ceniti opravdanost i celishodnost odluke poslodavca o smanjenju i potrebnom broju zaposlenih na nekom radnom mestu, ali rešenje o prestanku radnog odnosa iz ovog razloga, da bi bilo zakonito, ne može sadržati samo pozivanje na ovaj razlog bez jasnog obrazloženja o primeni kriterijuma i ocene prema kojoj se od više zaposlenih koji pretenduje na prestalo radno mesto prednost daje drugima, a ne tužiocu, što podrazumeva obrazloženu ocenu o rezultatima rada za svakog zaposlenog sa opisom svakog od elemenata kriterijuma po predviđenoj proceduri. Tek u toj situaciji bi tužilac mogao biti zakonito oglašen viškom, za slučaj da tuženi ne može da ga rasporedi na druge odgovarajuće poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi.

Kako je u postupku utvrđeno da je tužiocu prestao radni odnos bez pravnog osnova, pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa jeste vraćanje zaposlenog na rad ukoliko on to zahteva, zbog čega je tuženi primenom odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu obavezan da tužioca vrati na rad.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić