U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima, presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5957/10 od 15.11.2011. godine, preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudska jedinica u Obrenovcu P1 215/09 od 24.03.2010. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da im na ime neisplaćene uvećane zarade za rad u smenama za period od 23.03.2005. godine do 01.12.2006. godine, isplati pojedičane mesečne iznose u vrednosti i za period sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate, kao i da se tuženi obaveže da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 577.500,00 dinara. Tužioci su 16.12.2015. godine, preko punomoćnika podneli predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka pozivajući se na odredbu člana 422. stav 1. tačka 6., 8. i 9. Zakona parničnom postupku, nalazeći da se stekla mogućnost za upotrebu nove odluke VKS Rev2 57/15 od 09.04.2015. godine, donete po istom zahtevu. Tužioci su u podnesku od 08.01.2018. godine, pored napred naznačenog razloga za ponavljanje postupka istakli i razlog utvrđen članom 422. stav 1. tačka 11. ZPP prilažući odluku Ustavnog suda Srbije Už 2069/12 od 06.02.2015. godine.

Drugostepeni sud je odbio kao neosnovan predlog za ponavljanje postupka nalazeći da nisu ispunjeni uslovi iz člana 422. stav 1. tačka 6. ZPP uz obrazloženje da rešenje VKS Rev2 57/2015 od 09.04.2015. godine, na koje se pozivaju tužioci u predlogu nije doneto pre okončanja postupka čije se ponavljanje traži, da isto nije doneto među istim strankama i da naznačenim rešenjem nije pravnosnažno odlučeno o zahtevu stranaka u postupku, pa sa tih razloga nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka propisani odredbom člana 422. stav 1. tačka 6. Takođe, pitanje da li su tužioci obavljali rad u smenama ili u turnusu nije prethodno pitanje već o tom pitanju odlučuje prvostepeni sud u okviru svoje nadležnosti, tako da to što je u rešenju VKS Rev2 57/2015 od 09.04.2015. godine, iskazan drugačiji pravni stav od stava Apelacionog suda, ne znači da je na drugačiji način rešeno prethodno pravno pitanje na kome je odluka zasnovana, već se radi o promeni stavova sudske prakse po tom pitanju, što ne predstavlja razlog za ponavljanje postupka u smislu odredbe člana 422. stav 1. tačka 8. ZPP. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovan predlog za ponavljanje postupka nalazeći da nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 422. stav 1. tačka 11. ZPP jer je pravnosnažna odluka kojom su odbijeni njihovi zahtevi doneta uz pravilnu primenu materijalnog prava. U obrazloženju pobijane odluke navodi da se saznanje za rešenje od 09.04.2015. godine na koje se tužioci pozivaju u predlogu ne predstavlja razlog za ponavljanje postupka u smislu člana 422. tačka 9. ZPP (a ne predstavlja ni novi dokaz u smislu istog člana).

U konkretnom slučaju, po oceni tužilaca kao predlagača, promena stava u odlučivanju o istovetnim tužbenim zahtevima predstavlja novu činjenicu i mogućnost da je upotrebe kao novi dokaz na osnovu koga bi za njih mogla biti doneta povoljnija odluka da je upotrebljena u ranijem postupku. Isto tako, tužioci se pozivaju na Odluku Ustavnog suda Už 2069/12 od 06.02.2015. godine, u kojoj je utvrđeno da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava RS, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbačena .

Pravno stanovište tužilaca se ne može prihvatiti.

Prema članu 422. stav 1. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Članom 422. stav 1. tačka 11. ZPP, propisano je da postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti, ako je, u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, razlozi koje tužioci kao podnosioci predloga, navode ne mogu biti osnov za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. Promenjen pravni stav u kasnije donetim odlukama apelacionog suda ili Vrhovnog kasacionog suda, donetim u odlučivanju u istovetnim činjeničnim i pravnim situacijama, ne predstavlja novu činjenicu ili novi dokaz na osnovu koga bi za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da je ta činjenica ili dokaz bila upotrebljena u ranijem postupku. Tačnije, navedena okolnost promene pravnog stava, nije razlog propisan u članu 422. ZPP iz kojeg se može ponoviti pravnosnažno okončan postupak. U članu 422. stav 1. tačka 11. ZPP kao razlog za ponavljanje postupka propisana je odluka Ustavnog suda, a ne i odluke apelacionih sudova i Vrhovnog kasacionog suda, kada se postojeća praksa menja i pravo drugačije tumači. Međutim, u odluci Ustavnog suda Už 2069/12 od 06.02.2015. godine, na kojoj tužioci zasnivaju svoj predlog za ponavljanje postupka, usvojena je ustavna žalba tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5957/10 od 15.11.2011. godine i utvrđeno da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava RS, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbačena. Iz sadržine ove odluke (kojom se ukazuje na obrazloženje iz odluke Už 575/11 od 21.03.2013. godine) sledi da je Ustavni sud izrazio shvatanje da tužioci u konkretnom slučaju nisu radili u smenama kako to tvrde, te sama činjenica što je Apelacioni sud u Beogradu doneo različitu odluku u odnosu na odluke Okružnih sudova u Novom Sadu, Užicu i Pirotu je stvorila pravnu nesigurnost kod podnosioca ustavne žalbe, ali da osporenim presudama materijalno pravo nije primenjeno na štetu podnosilaca ustavne žalbe. Ustavni sud dalje nalazi da osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu materijalno pravo nije primenjeno na štetu podnosilaca ustavne žalbe – ovde tužilaca, odnosno da osporena presuda zasnovana na ustavno-pravnoj prihvatljivoj primeni merodavnog prava. Dakle, iz same odluke Ustavnog suda na koju se tužioci pozivaju kao osnov za ponavljanje potupka proizlazi da je pravnosnažna odluka kojom su odbijeni njihovi zahtevi doneta uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Sledom navedenog, drugostepenom odlukom je pravilno odbijen predlog tužilaca za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, jer nijedan od uslova za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka nije ispunjen.

Zbog toga, nije ispunjen uslov za ponavljanje postupka ni iz člana 422. stav 1. tačka 11. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09).

Iz navedenih razloga ne postoji osnov za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka u ovoj parnici, pa je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić