Dopunskom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 168/22 od 21.10.2022. godine, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da za tužioca obračuna i uplati zakonsku zateznu kamatu na utvrđene iznose pripadajućeg doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koji su tužiocu dosuđeni stavom dva izreke presude tog suda P1 168/22 od 16.06.2022. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4071/22 od 19.01.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je usvojena i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 168/22 od 16.06.2022. godine, dopunjena presudom P1 168/22 od 21.10.2022. godine, preinačena u odbijajućem delu, tako što je obavezan tuženi da u korist tužioca na pripadajuće iznose doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja obračuna i uplati kamatu. Stavom drugim izreke, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda u usvajajućem delu potvrđena. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužicu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o posebnoj po člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda revizija tuženog u ovom sporu je dozvoljena, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, pa je odluka u stavu prvom izreke doneta na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23).

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tužene od 24.11.2014. godine maloletnom licu je utvrđena potreba za angažovanjem pratioca za ličnu pomoć počev od 18.11.2014. godine, do eventulane izmene predložene mere dodatne podrške u oblasti socijalne zaštite od strane interesorne komisije i za ličnog pratioca određen tužilac. Rešenjem je utvrđeno da je tužilac do 05. u mesecu za prethodni mesec tuženom dužan da dostavi izveštaj o broju sati angažovanja i vrsti poslova na pružanju dodatne socijalne podrške učeniku na putu od kuće do škole u toku boravka u školi i od škole do kuće, prema nastavnom planu i programu, odnosno rasporedu nastavnih i vannastavnih aktivnosti, u koje je učenik uključen. Navedeno je da je tužilac dužan da dostavi potvrdu škole o prisutnosti deteta, a da će se sredstva za naknadu pratioca isplaćivati mesečno prema dostavljenom izveštaju na račun tužioca, u visini koja odgovara vrednosti sata rada bez poreza i doprinosa, negovateljice u ustanovama za smeštaj korisnika obolelih od autizma, teže i teško ometenih u razvoju, duševno obolelih i invalidnih lica i dece u stacionaru do tri starosne godine, sa najvišim stepenom stručne spreme (III stepen) u skladu sa aktom nadležnog državnog organa kojim se uređuje obračun i isplata plate zaposlenih u javnim službama, u centru socijalne zaštite. Tužilac je po ovom rešenju bio angažovan do 23.01.2017. godine, za šta mu je tuženi isplaćivao naknadu. Tuženi nije uplaćivao doprinose za obavezno socijalno osiguranje na isplaćene iznose obračunate naknade, a predmet spora je obaveza tuženog da izvrši ovu uplatu.

Nižestepeni sudovi odluku o osnovanosti postavljenog zahteva zasnivaju na stanovištu da je tuženi kao isplatilac prihoda tužiocu, po rešenju koje je doneto u smislu odredbi članova 57., 83. i 84. Zakona o socijalnoj zaštiti i člana 77. stav 13. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, na osnovu člana 6. stav 1. tačka 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, obveznik uplate spornih doprinosa.

Prvostepeni sud dopunskom presudom odbija zahtev za uplatu zakonske zatezne kamate na iznose pripadajućih doprinosa, iskazujući stanovište da po odredbama člana 51. stavova 1. i 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i člana 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji za slučaj da poslodavac ne obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec, obračun i naplatu kamate u ime i za račun poslodavca vrši nadležna organizaciona jedinica poreske uprave.

Drugostepeni sud preinačuje dopunsku presudu i odbija tužbeni zahtev, primenjujući iste zakonske odredbe. Po stanovištu tog suda tuženi, kome je naložena obaveza da izvrši uplatu doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja, u obavezi je da na iznose doprinosa uplati i dospele kamate u momentu uplate.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tuženog obavezali da na isplaćene iznose mesečne naknade tužiocu uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, ali je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio dopunsku presudu prvostepenog suda kojom je odbijen zahtev za obračun i uplatu zakonske zatezne kamate na pripadajuće iznose doprinosa.

Zakonom o socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik RS“ br 24/2011 i 117/2022) propisano je da se u Centru za socijalni rad ostvaruju tim zakonom utvrđena prava i obezbeđuje pružanje usluga socijalne zaštite, a da Centar za socijalni rad osniva jedinica lokalne samouprave (član 14. stavovi 1. i 2.). Usluge podrške za samostalan život pružaju se pojedincu da bi se njegove mogućnosti za zadovoljavanje osnovnih potreba izjednačile sa mogućnostima ostalih članova društva, da bi mu se poboljšao kvalitet života i da bi mogao da vodi aktivan i samostalan život u društvu (član 45. stav 1.), a ove usluge obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, osim ako zakonom nije predviđeno da ih obezbeđuje Republika Srbija (član 45. stav 2.). Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad obuhvata podršku u obrazovanju i osposobljavanju za rad i priznaje se svim mladima sa smetnjama u razvoju, a procena potrebe za dodatnom podrškom u obrazovanju vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuju osnovi sistema obrazovanja i vaspitanja (član 108.). Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad ostvaruje u vidu troškova osposobljavanja za rad, troškova u smeštaju u dom učenika, odnosno studenata ili internat, kao i u vidu naknade troškova prevoza (član 109. stav 1.).

Prema odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnikk RS“ br 84/2004 ... 6/2023) doprinosima se obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja i to: penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti (član 2.). Po članu 6. tačka 1. obveznik doprinosa je osiguranik, poslodavac ili isplatilac prihoda na čiji teret se plaća doprinos. Po tački 12. tog člana isplatilac prihoda je poslodavac, drugo pravno, odnosno fizičko lice ili drugi pravni subjekt koje je dužno da u ime i u korist osiguranika ili u svoje ime a u korist osiguranika obračuna i plati doprinose istovremeno sa isplatom prihoda na koje se plaća doprinos, a po tački 17. lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu je fizičko lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora, ugovora o dopunskom radu i drugog ugovora ili po nekom drugom osnovu, a za izvršen rad ostvaruje ugovorenu naknadu, odnosno naknadu za rad (ugovorena naknada).

Tužilac, kome je naknada isplaćivana na osnovu rešenja tuženog, ulazi u kategoriju osiguranika iz člana 6. tačka 17. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, pa je tuženi kao isplatilac prihoda pravilno obavezan da na iznose isplaćenih naknada u spornom periodu obračuna i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Međutim, pošto su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje javni prihod, a zakonska zatezna kamata zbog docnje isplatioca prihoda se obračunava i uplaćuje u postupku koji sprovodi nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave u skladu sa odredbama člana 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, prvostepeni sud je pravilno dopunskom presudom odbio postavljeni tužbeni zahtev u ovom delu.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbi člana 416. stav 1 ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke, a člana 414. stav 1. ZPP kao u stavu trećem izreke.

Tuženi je postigao delimičan uspeh u postupku po raviziji, pa je na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 2., 153. stav 2. i 154. ZPP odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković