U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., Ul.... br. ..., čiji je punomoćnik Jasna Vesić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., Ul. ... br. ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Trifunović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5868/13 od 12.05.2015. godine, u sednici održanoj 27.10.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5868/13 od 12.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5421/11 od 01.03.2013. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se kao nezakoniti ponište rešenje direktora tužene br. ... od 21.07.2008. godine kojim je tužiocu izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa i odluka Školskog odbora tužene br.... od 06.08.2008. godine kojom je odbijen prigovor tužioca i potvrđeno u celosti rešenje direktora tužene br. 2375 od 21.07.2008. godine. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati 168.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5868/13 od 12.05.2015. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništeni kao nezakoniti rešenje direktora tužene br. 2375 od 21.07.2008. godine, kojim je tužiocu izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa i odluka Školskog odbora tužene br. 2442 od 06.08.2008. godine kojom je odbijen prigovor tužioca i potvrđeno u celosti rešenje direktora tužene br. 2375 od 21.07.2008. godine i obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 265.500,00 dinara. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka isplati 51.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji u smislu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme na poslovima domara škole. Rešenjem direktora tužene br. ... od 03.06.2008. godine tužiocu je naloženo da obezbedi nesmetan izlaz iz škole uklanjanjem ormana iz prizemlja škole koji stoje na putu glavnog izlaza i da na glavna ulazna vrata postavi rezu, što treba da uradi odmah, a ukoliko ne postupi po datim nalozima protiv njega će se pokrenuti disciplinski postupak. Ovaj nalog je dat zbog toga što je MUP, Sektor za zaštitu i spasavanje, zapisnikom o izvršenom inspekcijskom pregledu škole od 20.05.2008. godine, naložio izvršenje mera zaštite od požara i to uklanjanje pregrade hodnika i stepenišnog prostora, u roku od 15 dana. Tužiocu je rešenje od 03.06.2008. godine uručeno tog dana pred kraj radnog vremena. Kako je trebalo preneti više ormana u podrumske prostorije, a tužilac ih nije mogao preneti sam, to je sa VV drugim domarom, preneo jedan tog dana, a narednog dana ujutru je preneo ostale ormane uz pomoć nekoliko spremačica. Rezu na glavna ulazna vrata nabavio je i stavio VV. Prema Službenoj belešci br. ... od 03.06.2008. godine, direktor škole GG je 03.06.2008. godine u 17.00 časova konstatovala da tužilac nije postupio po nalogu br. ... od 03.06.2008. godine, jer nije uklonio predmete koji onemogućavaju slobodan prolaz do izlaza. Protiv tužioca je 20.06.2008. godine podnet zahtev za pokretanje disciplinskog postupka. Posle sprovedenog disciplinskog postupak, rešenjem direktora tužene br. ... od 21.07.2008. godine, tužiocu je izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa, zbog toga što je u periodu od 02.06. do 04.06.2008. godine učinio teže povrede radne obaveze propisane članom 8. stav 1. tačka 1. i 8. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih i to tako što je neopravdano odbio da postupi po usmenom, a potom pismenom nalogu direktora škole, da pomeri predmete i ormane koji se nalaze u prizemlju škole ispred glavnog ulaza i postavi rezu na glavna ulazna vrata, a što predstavlja neizvršavanje i nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih obaveza i odbijanje poslova radnog mesta na koje je zaposleni raspoređen ili odbijanje naloga neposrednog rukovodioca bez opravdanih razloga. Protiv navedenog rešenja tužilac je izjavio prigovor. Odlukom Školskog odbora

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev i poništio kao nezakonite rešenje direktora tužene od 21.07.2008. godine i odluku Školskog odbora tužene od 06.08.2008. godine, kojima je tužiocu izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa.

Odredbom člana 8. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih od 26.02.2004. godine, utvrđene su teže povrede radnih obaveza, pa je tačkom 1. propisana povreda – neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza, a tačkom 8. – odbijanje poslova radnog mesta na koje je zaposleni raspoređen ili odbijanje naloga neposrednog rukovodioca, bez opravdanih razloga.

Spornim odlukama tužiocu je stavljeno na teret da je učinio navedene teže povrede radne obaveze, a drugostepeni sud je našao da se u radnjama tužioca na dan 03. i 04.06.2008. godine ne stiču obeležja tih povreda, izvodeći ovaj zaključak posle rasprave sprovedene pred tim sudom, kada je ponovljeno izvođenje dokaza saslušanjem tužioca i zakonske zastupnice tužene – direktora GG i njihovi iskazi ocenjeni u pobijanoj odluci.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je stav drugostepenog suda da tužilac nije učinio teže povrede radne obaveze iz člana 8. tačka 1. i 8. navedenog Pravilnika, zbog čega su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, za izricanje disciplinske mere prestanak radnog odnosa, potrebno je da se u disciplinskom postupku utvrdi radnja zaposlenog koja predstavlja biće povrede radne obaveze i koja je protivpravna, kao i krivica zaposlenog. U konkretom slučaju tužiocu je 03.06.2008. godine dat radni nalog – da ukloni ormane iz prizemlja škole i da na glavna ulazna vrata stavi rezu. Kako tužilac nije mogao sam da prenese ormane, a bilo ih je pet, nalog u tom delu je izvršen tako što je jedan orman tužilac preneo u podrumske prostorije uz pomoć VV, domara u drugoj smeni, pre isteka radnog vremena 03.06.2008. godine, zatim je VV preneo dva ormana uz pomoć drugih lica, a preostala dva je sutradan ujutru preneo tužilac, uz pomoć nekoliko spremačica. Nalog u pogledu stavljanja reze na ulazna vrata je izvršen 03.06.2008. godine, tako što je VV (vršeći poslove domara u drugoj smeni) nabavio i stavio rezu na glavna ulazna vrata, s obzirom da tužena u radionici nije imala rezu. Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak drugostepenog suda da u radnjama koje je tužilac preduzeo radi izvršenja datog naloga nema elemenata povrede radne obaveze, zato što ne može poslodavac pozvati na disciplinsku odgovornost zaposlenog za neizvršavanje ili odbijanje radnog naloga u situaciji kada zaposleni taj nalog ne može da izvrši sam (već samo uz pomoć drugih lica) i kada nisu obezbeđeni uslovi za izvršenje radnog naloga.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić