Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu ... . Rešenjem tuženog broj .../... od 29.03.2018. godine tužilji je otkazan ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, iz razloga što je svojom krivicom u roku kraćem od 6 meseci ponovo učinila povredu radne obaveze. Navedeno rešenje je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P1 39/18 od 24.12.2018. godine, poništeno kao nezakonito, jer tuženi nije ispoštovao proceduru prilikom davanja otkaza, s obzirom da tužilju u vezi sa nedostacima u radu nije prethodno obavestio i dao joj primeren rok za poboljšanje rada i ispravljanje greške. Takođe, utvrđeno je da se tužilja u obavljanju poslova kod tuženog pokazala kao savestan i marljiv radnik i da se snalazila u svim poslovima na koje je bila upućivana i koje je radila po nalogu poslodavca. S obzirom na prethodno, prvostepeni sud je usvojio zahtev tužilje za vraćanje na rad kod tuženog.

Drugostepeni sud je takođe zaključio da je zahtev tužilje za vraćanje na rad osnovan, ali iz razloga što tuženi nije dokazao da je u konkretnom slučaju postojao osnov za prestanak radnog odnosa, pa kao posledicu nezakonitog otkaza primenio je odredbu člana 191. stav 1. Zakona o radu, odnosno obavezao tuženog da tužilju vrati na rad.

Suprotno navodima revizije, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nižestepeni sudovi prilikom donošenja pobijane presude nisu pogrešno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 191. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 75/14), propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažnom odlukom suda je utvrđeno da je tužilji nezakonito prestao radni odnos, a kako je tužilja istakla zahtev za reintegraciju, to je tuženi u obavezi da tužilju vrati na rad, u smislu citiranog člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Naime, predmet spora u ovoj parnici je bio poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad. Nižestepeni sudovi su poništili kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu od 29.03.2018. godine i utvrdili da tužilja nije učinila povredu radne obaveze koja joj je rešenjem tuženog stavljena na teret, zbog čega su usvojili i zahtev za vraćanje na rad.

Kako su ostali navodi revizije pravilno cenjeni od strane drugostepenog suda, s obzirom da ih je tuženi već isticao u žalbi, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je pravilnom primenom odredbe člana 153. ZPP, a odluku kojom je odbijen zahtev tuženog za troškove revizijskog postupka Vrhovni kasacioni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. i 153. ZPP, s obzirom da tuženi nije uspeo sa revizijom.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić