.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1925/2024
14.04.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Željka Škorića, predsednika veća, Dragane Marinković, Zorice Bulajić, Branke Dražić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Trajković advokat iz ..., protiv protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva odbrane, VP 6006 Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 725/24 od 14.03.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 14.04.2026. godine doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 725/24 od 14.03.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 725/24 od 14.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2193/20 od 02.11.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete: za pretrpljene fizičke bolove isplati iznos od 150.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, dok je preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 280.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen; za pretrpljeni strah iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, dok je preko dosuđenog a do traženog iznosa od 240.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen; za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opše životne aktivnosti isplati iznos od 80.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, dok je preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 100.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu na ime materijalne štete – troškova kupovine nužnih lekova –injekcija isplati iznos od 26.254,80 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime troškova prevoza radi lečenja isplati iznos od 4.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.07.2020. godine do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 190.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 725/24 od 14.03.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 2193/20 od 02.11.2023. godine, u usvajajućem delu stava prvog izreke, u stavu drugom izreke i odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20,10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.
Pravnosnažnom presudom delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca na ime naknade nematerijalne i materijalne štete. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer se radi o parnici radi naknade štete u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 11.08.2020. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Sa iznetih razloga na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Željko Škorić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
