Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupka – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme po Ugovoru o radu broj ... od 31.12.2019. godine sve do 14.05.2021. godine kada joj je pobijanim rešenjem tužene broj ... od 14.05.2021 godine otkazan ugovor o radu, zbog povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom poslodavca u skladu sa Zakonom o radu. Rešenjem o otkazu ugovora o radu, tužilji je ugovor o radu otkazan iz razloga što je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom poslodavca iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, odnosno povrede radne obaveze iz člana 81. tačka 4. Pravilnika o radu tuženog kojim je definisano da zaposlenom prestaje radni odnos ukoliko u toku kalendarske godine odsustvuje sa posla tri uzastopna radna dana ili pet nevezanih dana, a svoje odsustvo ne opravda u zakonskom roku od tri dana. Zaposlenoj je radni odnos prestao zaključno sa 14.05.2021. godine iz razloga što je neopravdano odsustvovala sa rada u danima 03.05.2021. godine, 04.05.2021. godine, 07.05.2021. godine, 08.05.2021. godine i 11.05.2021. godine. Tužena je pisanim upozorenjem obavestila tužilju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilja izjasnila 13.05.2021. godine. Tužilja boluje od teške hronične neurološke bolesti – multipla skleroza, tj. degenerativne bolesti mozga, a u periodu od 28.04.2021. godine do 12.05.2021. godine bila je privremeno sprečena za rada, zbog bolesti (potvrda o nastupanju privremene sprečenosti za rad zaposlenog Doma zdravlja Vranje od 05.05.2021. godine u kojoj je konstatovano da je tužilja sprečena za rad počev od 28.04.2021. godine do daljnjeg). Na osnovu izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad od 05.05.2021. godine tužilja je bila potpuno sprečena za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju za period od 28.04.2021. godine do 30.04.2021. godine zbog bolesti, a prema izveštaju od 11.05.2021. godine bila je privremeno sprečena za rad zbog povrede van rada u periodu od 01.05.2021. godine do 12.05.2021. godine, pri čemu je prvi dan privremene sprečenosti 28.04.2021. godine. O razlozima izostanka sa posla tužilja je poslodavcu dostavila doznake, odnosno izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad nakon što joj je poslodavac dana 11.05.2021. godine dostavio upozorenje o postojanju razloga za prestanak radnog odnosa. Osim toga, tužilja je, po nastupanju razloga za izostanak sa posla, o tome obavestila svog kolegu telefonom, a njen sin je pokušao da u prostorijama tužene preda dokaze o njenoj sprečenosti za rad, koju zaposleni kod tužene nisu hteli da prime.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su s pozivom na odredbu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, člana 180. i 179. stav 2. i 3. istog zakona, te člana 81. tačka 5. Pravilnika o radu tuženog, ocenili da je tužilja u spornom periodu opravdano bila odsutna s posla, jer je bila bolesna, da je o razlozima odsustva obavestila svog kolegu, kako je to i ranije činila, te da tuženi doznake koje je pokušao da dostavi njen sin nije hteo da primi, pri čemu je naknadno, po prestanku razloga sprečenosti, svoj izostanak s posla opravdala dostavljanjem relevantne medicinske dokumentacije o sprečenosti za rad, zbog čega se navedeno ponašanje tužilje ne može okarakterisati kao nepoštovanje radne discipline, niti se zbog takvog ponašanja osnovano može otkazati ugovor o radu.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, pobijana presuda doneta je pravilnom primenom materijalnog prava.

Neosnovano se tuženi u reviziji poziva na restriktivnu primenu odredbe člana 103. Zakona o radu kojom je propisana obaveza zaposlenog da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara.

Ovo zato što je rok predviđen navedenom odredbom insruktivnog, a ne prekluzivnog karaktera, pa protek ovog roka ne gasi pravo zaposlenog na opravdano odsustvo sa rada, niti može opravdani izostanak pretvoriti u neopravdani.

Naime, za postojanje otkaznog razloga – neopravdani izostanak s posla, kumulativno moraju biti ispunjena dva uslova: objektivni uslov (da zaposleni nije bio na radnom mestu) i subjektivni uslov (da za to nije postojao opravdani razlog, odnosno da je izostanak plod samovolje, svesnog kršenja radne discipline ili bahatosti zaposlenog).

U konkretnom slučaju, u postupku je nesumnjivo utvrđeno da je tužilja u spornom period bila privremeno sprečena za rad usled bolesti, što je dokumentovano medicinskom dokumentacijom nadležnog lekara, pa je izostanak tužilje sa rada bio objektivno opravdan, a ne posledica samovolje, svesnog kršenja radne discipline ili bahatosti. Takođe, tuženi se ne može sa uspehom pozivati na okolnost da mu dokaz o privremenoj sprečenosti za rad nije dostavljen u roku od tri dana, s obzirom da na to da je u postupku utvrđeno da je sin tužilje pokušao da preda predmetnu potvrdu, ali je tuženi odbio njen prijem i na taj način sam onemogućio primenu člana 103. Zakona o radu. Konačno, svrha instituta Upozorenja iz člana 180. Zakona o radu jeste davanje mogućnosti zaposlenom da iznese svoju odbranu i dostavi dokaze o opravdanosti svog odsustva pre nego što poslodavac donese konačnu odluku. Kako je tužilja u ostavljenom roku u odgovoru na upozorenje tuženom dostavila potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad za sporni period, tuženi je u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu znao da je odsustvo tužilje bilo opravdano. Imajući u vidu navedeno pravilan je i prema stanovištu ovog suda zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu po predmetnom osnovu, te da je osporeno rešenje nezakonito.

S obzirom da je pravilno utvrđeno da je tužilji radni odnos nezakonito prestao, tuženi je u obavezi da tužilju vrati na rad saglasno članu 191. stav 1. Zakona o radu, po njenom zahtevu u ovom sporu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odluka sadržana u drugom stavu izreke doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković