Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju u preinačujućem delu (stavovi 2, 4, 6. i 7. izreke) zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu članova 403. stav 2. i 404. ZPP.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena kao redovna na osnovu člana 403. stav 2. ZPP, pa nema razloga za odlučivanje po članu 404. ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog ranijeg postojećeg privrednog društva „Kolubara metal“ DOO. Privredno društvo „Kolubara metal“ DOO je zaključilo Kolektivni ugovor 07.09.2009. godine, a zatim i Kolektivni ugovor 27.07.2012. godine. Oba kolektivna ugovora su sadržala iste odredbe i to član 32. Kolektivnog ugovora iz 2009. godine i član 33. Kolektivnog ugovora iz 2012. godine kojima je bilo predviđeno da se vrednost radnog časa za tekuću godinu utvrđuje za svaki mesec u visini vrednosti radnog časa za najjednostavniji rad koji se primenjuje kod osnivača PD RB „Kolubara“ Lazarevac a eventualno veću vrednost ugovorne stranke mogu sporazumno naknadno utvrditi. Stavom 3. Kolektivnog ugovora je predviđeno ako se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti na osnovu kojih je utvrđena vrednost radnog časa za najjednostavniji rad ugovorne strane će ga sporazumno promeniti. Tužioci su tužbom tražili naknadu štete za period od juna 2012. do januara 2015. godine u kom periodu su tužioci bili zaposleni prvo kod PD „Kolubara metal“ DOO Vreoci u periodu 01.04.2012. do 31.12.2013. godine, a kod pravnog prethodnika RB „Kolubara“ DOO Lazarevac od 01.01.2014. do 01.02.2015. godine kada je nakon statusne promene PD „Kolubara metal“ DOO Vreoci pripojena RB „Kolubara“ DOO Lazarevac kao osnivaču. Tuženi je kao poslodavac sledbenik u periodu od 01.01.2014. do 01.02.2015. godine prema članu 150. Zakona o radu primenjivao na zaposlene u Ogranku „Kolubara metal“ opšte akte poslodavca prethodnika, odnosno Kolektivni ugovor „Kolubara metal“ od 27.07.2012. godine. Utvrđena statusna promena pripajanja PD „Kolubara“ Lazarevac od 01.07.2015. godine postaje u okviru tuženog JP EPS Kolubara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilaca za period u kom je tuženi poslovao kao samostalno preduzeće – do 31.12.2013. godine nalazeći da je poslodavac bio ovlašćen da zbog promenjenih okolnosti ugovori vrednost radnog časa u nižem iznosu od vrednosti radnog časa kod osnivača što je u konkretnom slučaju ostvareno kroz zaključivanje sporazuma o utvrđivanju vrednosti radnog časa u skladu sa protokolima, pa su tužioci u tom periodu dobijali zaradu po ceni radnog sata u skladu sa tim aktima. U skladu sa pravilima iz člana 11. ugovora o pripajanju, poslodavac sledbenik je još godinu dana u period 01.01.2014. do 01.02.2015. godine primenjivao opšte akte „Kolubara metal“ i saglasno pravilima iz člana 33. Kolektivnog ugovora kod poslodavca prethodnika sa sindikatom zaključivao sporazume kojima je utvrđivao vrednost radnog sata za zaposlene iz ove organizacione celine, pa tužioci neosnovano potražuju razliku zarade za utuženi period.

Po oceni drugostepenog suda, tužbeni zahtevi tužilaca su osnovani za period od juna do decembra 2012. godine i od januara 2014. do januara 2015. godine, jer je Kolektivni ugovor preduzeća „Kolubara metal“ doo Vreoci od 21.09.2009. godine u članu 31. predvideo da se osnovna zarada zaposlenog utvrđuje na osnovu koeficijenta posla radnog mesta, vrednosti radnog časa i mesečnog fonda ostvarenih sati rada. Članom 32. je propisano da se vrednost radnog časa za tekuću godinu utvrđuje se za svaki mesec u visini vrednosti radnog časa za najjednostavniji rad koji se primenjuje kod osnivača PD RB „Kolubara“, a eventualno veću vrednost mogu ugovorne strane naknadno ugovoriti. Kolektivnim ugovorom istog preduzeća od 27.07.2012. godine propisano je da se primenjuje na sve zaposlene i da se zaključuje na period od 3 godine. Zaposlenima preuzetim iz PD „Kolubara metal“ doo kao i tužiocu u spornom periodu obračunavana je i isplaćivana zarada primenom manje vrednosti rada u odnosu na vrednost radnog časa za obračun zarade zaposlenima u PD RB „Kolubara“ što je suprotno odredbama Kolektivnog ugovora PD „Kolubara metal“ koji je poslodavac sledbenik dužan da primenjuje još godinu dana nakon pripajanja. Po mišljenju drugostepenog suda nakon statusne promene RB „Kolubara“ nije imalo ovlašćenje da sporazumom ugovara manju, već samo veću cenu rada, a okolnost da je prethodni poslodavac pre statusne promene ugovarao nižu vrednost radnog časa ne predstavlja izvinjavajuću okolnost zbog koje je poslodavac morao da postupa na identičan način, već je poslodavac sledbenik u skladu sa članom 150. Zakona o radu imao mogućnost da izmeni opšti akt, posebni kolektivni ugovor i da zaključi novi kolektivni ugovor ili izjednači koeficijente radnih mesta i na taj način izjednači zaposlenima zarade za obavljen isti rad, kao što je i nakon utuženog perioda uradio u februaru 2015. godine.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

U toku 2012. godine tužioci su bili u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika (tuženom su pripojeni 29.11.2013. godine) pa se na njih morao primenjivati Kolektivni ugovor preduzeća prethodnika, a ne poslodavca sledbenika, ovde tuženog. Kako je drugostepeni sud zbog pogrešnog stanovišta o adekvatnoj primeni Kolektivnog ugovora, tužiocima za taj period dosudio traženu razliku zarade, to je drugostepena presuda u ovom delu preinačena i potvrđena prvostepena presuda.

U delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu za period januar 2014. – januar 2015. godina, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 147. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05... 75/14), propisano je da u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca u skladu sa zakonom poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca. Prema odredbi člana 150. istog Zakona, poslodavac sledbenik dužan je da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka: 1) istekne vreme na koje je zaključen kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika; 2) kod poslodavca sledbenika bude zaključen novi kolektivni ugovor.

U konkretnom slučaju nakon izvršene statusne promene pripajanjem PD „Kolubara metal“ DOO tuženom, poslodavac sledbenik je na osnovu člana 11. Ugovora o pripajanju na zaposlene pripojenog preduzeća primenjivao opšte akte „Kolubara metal“ još godinu dana (od 01.01.2014. godine – 01.02.2015. godine).

Odredbom člana 33. stav 1. Kolektivnog ugovora predviđeno je da se vrednost radnog časa za tekuću godinu utvrđuje za svaki mesec u visini vrednosti radnog časa za najjednostavniji rad, koji se primenjuje kod osnivača PD RB „Kolubara“ d.o.o. Lazarevac, a eventualnu veću vrednost, ugovorne strane mogu sporazumno naknadno utvrditi. Prema stavu 3. istog člana, ako se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti na osnovu kojih je utvrđena vrednost radnog časa za najjednostavniji rad, ugovorne strane će ga sporazumno promeniti. Ova odredba je davala mogućnost da se vrednost radnog časa određuje u visini i u nižem iznosu od cene rada kod tuženog i to na osnovu sporazuma sa sindikatom.

U konkretnom slučaju, nakon izvršene statusne promene pripajanja PD „Kolubara Metal“ d.o.o. tuženom PD RB „Kolubara“ d.o.o, poslodavac sledbenik je shodno odredbi člana 11. Ugovora o pripajanju, na zaposlene pripojenog preduzeća primenjivao opšte akte „Kolubare Metal“ d.o.o. još godinu dana, u periodu od 01.01.2014. do 01.02.2015. godine, u skladu sa članom 150. Zakona o radu. Odredbom člana 33. stav 3. Kolektivnog ugovora „Kolubara Metal“, koji je tuženi kao poslodavac sledbenik nastavio da primenjuje u navedenom periodu bio je uređen način određivanja vrednosti radnog časa zaposlenih u slučaju promenjenih okolnosti. Vrednost radnog časa zaposlenih u Ogranku „Kolubara Metal“ je utvrđivana za svaki pojedinačan mesec u spornom periodu na osnovu saglasnih izjava predstavnika zaposlenih u sindikatu i direktora tuženog poslodavca sledbenika. Zaključeni sporazumi su punovažni (nisu osporavani, niti utvrđeni ništavim), pa oni proizvode pravno dejstvo za sve strane u postupku (i za tužioce i za tuženog). Po oceni revizijskog suda, tužioci se ne mogu osnovano pozivati na povredu načela iz člana 104. st. 2. i 3. Zakona o radu u situaciji kada su vrednost radnog časa sporazumno određivali predstavnici sindikata i tuženi, poslodavac sledbenik, kom prilikom su bili u situaciji da tu vrednost odrede u visini koja se primenjivala na zaposlene kod poslodavca sledbenika (predstavnicima sindikata je vrednost radnog časa morala biti poznata), što nisu učinili.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Preinačenjem odluke drugostepenog suda i odbijanjem žalbe potvrđena je prvostepena presuda koja u sebi sadrži i rešenje o troškovima prvostepenog postupka koji su pravilno dosuđeni.

Tuženom su na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP dosuđeni troškovi revizijskog postupka i to za: sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara, sudsku taksu za reviziju u iznosu od 39.179,66 dinara i sudsku taksu za odluku po reviziji u iznosu od 58.769,49 dinara, odmereni prema važećoj AT i TT.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić