Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud nije neposredno vršio ocenu sadržine izvedenih dokaza, već je odluku zasnovao na činjenicama koje je prvostepeni sud utvrdio, pa suprotno ukazivanju tužioca nema ni drugih bitnih povreda odredaba postupka zbog kojih se revizija može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tužene kao vojnik po ugovoru u vremenskom periodu od 18.01.2005. godine do 22.11.2010. godine. Hronično opstruktivno oboljenje pluća i bronhijalna astma dijagnostifikovani su mu 23.06.2009. godine, kada se prvi put javio na pregled u VMA Beograd. Oboljenje nije posledica profesionalne službe kod tužene, infekcija disajnih puteva kod tužioca je nesumnjivo postojala pre zasnivanja radnog odnosa kod tužene, angažovanje u vojsci nije uticalo na pogoršanje bolesti u većoj meri, a bolest je od prestanka radnog odnosa lako napredovala i to je konstatovano veštačenjem u Zavodu za sudsku medicinu u Nišu 2019. godine.

Sa polazištem na navedeno utvrđenje, prvostepeni sud nalazi da je tužbeni zahtev neosnovan iz razloga što ne postoji uzročno - posledična veza između profesionalnog angažovanja tužioca kod tužene i dijagnostifikovanog oboljenja pluća. Osim toga, prvostepeni sud nalazi da je osnovan prigovor zastarelosti potraživanja istaknut u smislu člana 196. Zakona o radu, pošto je tužiocu radni odnos prestao 22.11.2010. godine, a ovu parnicu pokrenuo tužbom podnetom 30.10.2020. godine.

Drugostepeni sud prihvata kao pravilne razloge prvostepenog suda vezane za nepostojanje pravnog osnova za naknadu sporne štete, pošto iz utvrđenih činjenica ne sledi da je vršenje vojne službe imalo za posledicu umanjenje radne sposobnosti tužioca, odnosno da je njegova radna sposobnost uopšte umanjena i u čemu se sastoje ograničenja. Pošto ne postoji osnov sporne obaveze tužene, drugostepeni sud nalazi da su bez uticaja žalbeni navodi kojima se pobija pravilnost računanja roka zastarelosti potraživanja.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je u konkretnoj činjeničnoj situaciji našao da je tužbeni zahtev neosnovan.

Prema članu 164. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...54/09) ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu i u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Iz navedene odredbe proizlazi da poslodavac odgovara za štetu koju zaposleni pretrpi na radu i u vezi sa radom po opštim pravilima o odgovornosti iz člana 154. ZOO, pa osnov za naknadu štete zbog povrede prava zaposlenog sledi kako iz pravila o odgovornosti po osnovu krivice (subjektivna odgovornost), tako i po osnovu uzročne veze, odnosno odgovornosti od opasne stvari ili opasne delatnosti (objektivna odgovornost). U svakom slučaju za postojanje deliktne građanske odgovornosti neophodno je postojanje uzročne veze između štetnog događaja i štete, čega u konkretnom slučaju nema. Naime, tužilac nije pružio dokaze da je radno angažovanje kod tuženog uzrok dijagnostikovane bolesti pluća 2009. goine, odnosno razlog napredovanja ove bolesti koje se ispoljilo i konstatovano nalazom veštaka 2019. godine.

Ovu bitnu činjenicu koju je prvostepeni sud utvrdio ocenom svih izvedenih dokaza, drugostepeni sud je prihvatio za osnov svoje odluke, dajući jasne i dovoljne razloge zbog kojih žalbene navode ne prihvata, a Vrhovni sud u svemu prihvata te razloge.

Pravilno je na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 153. ZPP odlučeno i o parničnim troškovima.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković