.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1976/2020
15.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Boris Sarić, advokat u ..., protiv tuženog Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Novi Sad, koga zastupaju punomoćnici Milan Kozomora, Vesna Popović i Dušan Kozomora, advokati u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4271/19 od 12.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 15.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4271/19 od 12.05.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4271/19 od 12.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 450/18 od 02.10.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezan tuženi da tužilji na ime uvećane zarade za rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) u dežurstvu, za period od 01.01.2015. godine do 31.01.2018. godine, isplati iznos od 91.783,36 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.07.2019. godine pa do isplate. Obavezan je tuženi da tužilji isplati iznos od 40.036,25 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate za period od dospelosti glavnog duga do 01.07.2019. godine (dan izrade dopunskog nalaza o veštačenju). Odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj na dosuđeni iznos glavnice navedenog potraživanja isplati zakonsku zateznu kamatu od 01.07.2019. do 02.07.2019. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 123.396,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4271/19 od 12.05.2020. godine, odbijena je žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 450/18 od 02.10.2019. godine u usvajajućem delu potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o izjavljenoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog postojanja potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.
Tužilja je preko punomoćnika dostavila odgovor na reviziju.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/2018-u daljem tekstu: ZPP), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za izuzetno dozvoljenu reviziju iz člana 404. ZPP nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno za novim tumačenjem prava. U suštini, radi se o rešenju konkretnog činjeničnog i pravnog pitanja. Pritom, uz reviziju nisu priložene odluke koje se odnose na istu činjeničnu i pravnu situaciju čime bi evenutalno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 441. ZPP revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Prema predmetu ovog spora, dozvoljenost revizije se ceni pod uslovima kao u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.
Tužbom podnetom 13.02.2017. godine tužilja je tražila isplatu uvećane zarade za prekovremeni rad za period od 01.01.2015. godine do 31.01.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 91.783,36 dinara (774,98 evra).
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP, u kome je revizija uvek dozvoljena, već na novčano potraživanje (91.783,36 dinara), koji ne prelazi iznos od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
