U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je profesor ... grupe predmeta i sa tuženom školom je, po sprovedenom konkursu, 06.09.2018. godine zaključila ugovor o radnom odnosu na određeno vreme sa 100% sa punim radnim vremenom počev od 01.09.2018. godine do povratka odsutne radnice sa porodiljskog odsustva. Porodiljsko odsustvo zaposlene čije je poslove obavljala tužilja završavalo se 13.06.2019. godine, ali je prema rešenju tužene od 10.06.2019. godine toj zaposlenoj odobreno korišćenje odmora u periodu od 13.06. do 19.07.2019. godine, tako da se na posao javi 22.07.2019. godine, da bi joj novim rešenjem bilo odobreno korišćenje godišnjeg odmora za tekuću godinu u trajanju od 28 radnih dana koji će koristiti od 22.07.2019. do 28.08.2019. godine, sa obavezom da se javi na posao 29.08.2019. godine. Rešenjem tužene broj .. od 28.08.2019. godine (zavedeno 29.08.2019. godine) tužilji je radni odnos kod tužene prestao 28.08.2019. godine. Po prigovoru tužilje školski odbor tužene je odbio žalbu tužilje rešenjem broj .. od 18.09.2019. godine, i potvrdio rešenje o prestanku radnog odnosa. Tužilja je zatim sa tuženom zaključila novi ugovor o radu na određeno vreme 16.09.2019. godine radi zamene odsutne zaposlene do 60 dana do povratka sa bolovanja, a zatim 15.11.2019. godine još jedan ugovor na određeno vreme radi zamene iste odsutne zaposlene koja se ponovo nalazi na porodiljskom odsustvu.

Prvostepeni sud je našao da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog 13.06.2019. godine, kada je prestalo porodiljsko odsustvo zaposlenoj na čijem je radnom mestu radila na određeno vreme tužilja, na osnovu pravne fikcije iz člana 32. stav 2. Zakona o radu, s obzirom da od tog dana tužilja nije imala zaključen ugovor o radu sa tuženom, iako je nastavila da radi sve do donošenja osporenog rešenja od 28.08.2019. godine.

Apelacioni sud je prvostepenu presudu preinačio, polazeći od okolnosti da se u konkretnom slučaju primenjuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/17, 27/18-drugi zakon, 10/19) i da se Zakon o radu može primeniti tek supsidijerno (član 2. stav 2.) u odnosu na ona pitanja koja nisu uređena odredbama posebnog zakona. Drugostepeni sud je stava da je radni odnos na određeno vreme u ustanovi, što je i škola, uređen Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (članom 155.) čijim je stavom 10. propisano da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme i kojim nije propisana mogućnost da zaposleni samim stupanjem na rad zasnuju radni odnos na neodređeno vreme, što sprečava primenu opšte odredbe i aktiviranje pravne fikcije iz člana 32. Zakona o radu, zbog čega je tužbni zahtev odbio.

Vrhovni sud smatra da je pravilna drugostepena odluka, bez obzira na razloge koji su u njoj navedeni.

Naime, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/17, 27/18-drugi zakon, 10/19) je uređeno zasnivanje radnog odnosa u ustanovi tako da se može zasnovati i na određeno vreme u skladu sa zakonom, na način propisan zakonom kojim se određuju radni odnosi u javnim službama (član 152. stav 4.), pri čemu se u skladu sa članom 155. istog zakona radni odnos na određeno vreme zasniva na osnovu konkursa, sprovedenog na način propisan za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme (stav 1.), tako da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme lice radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana (stav 2. tačka 1.) s tim da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme (stav 10.).

S obzirom da Zakon o zaposlenima u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 113/17, 95/18) još uvek nije počeo da se primenjuje, za situaciju koja nije uređena Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja upućujuća norma njegovog člana 152. stav 4. omogućava supsidijarnu primenu Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US, 113/17, 95/18-autentično tumačenje), jer se odredbe Zakona o radu, saglasno članu 2. stav 2. tog zakona, primenjuju i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drugačije određeno.

Zakonom o radu je uređena situacija u kojoj može doći do zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme i bez zaključivanja ugovora, već i samim stupanjem na rad. Naime, odredbama člana 30. Zakona o radu je propisano da se radni odnos zasniva ugovorom o radu (stav 1.) koji zaključuju zaposleni i poslodavac (stav 2.), a koji se smatra zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac (stav 3.). Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pismenom obliku (član 32. stav 1.), a ako poslodavac i zaposleni ne zaključe ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad (član 32. stav 2.). Dakle, činjenica što Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne uređuje situaciju da zaposleni obavlja faktički rad, a da prethodno nije zaključio ugovor o radu, ne znači, kako to drugostepeni sud obrazlaže, da to sprečava primenu opšte odredbe i aktiviranje pravne fikcije zasnivanja radnog odnosa iz člana 32. Zakona o radu. Naprotiv, ova pravna praznina koja nije uređena Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja rešava se na osnovu člana 152. stav 4. tog zakona, primenom člana 32. stav 2. Zakona o radu. Da bi zaposleni zasnovao radni odnos u smislu člana 32. stav 2. Zakona o radu, bitno je da zaposleni radi bez zaključenog ugovora o radu, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj.

S obzirom da je u konkretnom slučaju tužilja imala zaključen ugovor o radu na određeno vreme, ključno je pitanje da li je taj ugovor prestao 13.06.2019. godine, kada je isteklo porodiljsko odsustvo zaposlene BB, ili je trajao i posle toga, sve dok se ta zaposlena nije faktički vratila na posao nakon porodiljskog odsustva. Vrhovni sud nalazi da bi tumačenje pravne situacije kakvo tužilja izlaže u reviziji bilo zasnovano na preteranom formalizmu i da rok iz tužiljinog ugovora o radu na određeno vreme nije istekao 13.06.2019. godine već onog dana kada je zaposlena koju je tužilja zamenjivala počela da radi nakon porodiljskog odsustva i korišćenja godišnjeg odmora, kako je i tuženi smatrao, jer je sa tim danom - 28.08.2019. godine doneo osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji.

Uostalom i Zakonom o radu je propisano da radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan (član 175.). Trajanje radnog odnosa tužilje određeno je do povratka zaposlenog na rad i tužiljin ugovor o radu je bio vezan za trajanje odsustva zaposlene umesto koje je tužilja privremeno zasnovala radni odnos ugovorom o radu na određeno vreme, pa nije bilo mesta primeni odredbe člana 32. stav 2. Zakona o radu za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme stupanjem na rad. Stoga su pravilne osporene odluke kojima je tužilji radni odnos prestao povratkom zaposlene koju je tužilja menjala.

Kako je privremena sprečenost za rad zaposlenog koga je tužilja privremeno zamenjivala trajala ne samo do isteka porodiljskog odsustva 13.06.2019. godine, već i do isteka godišnjeg odmora koji je taj zaposleni imao pravo da koristi, neosnovani su navodi revizije da je tužilja radila bez pravnog osnova posle 13.06.2019. godine, kao i navodi koji se odnose na dužinu trajanja privremene sprečenosti. To znači da nije od uticaja razlog zbog koga je zaposlena koju je tužilja privremeno zamenjivala bila privremeno odsutna sa rada u navedenom periodu bez prekida. Prema tome, revizijom tužilje se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, a s obzirom da se ostalim navodima revizije osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. odlučio kao u stavu prvom izreke.

Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka, jer tužilja po reviziji nije uspela, te je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković