.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1987/2024
17.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nevena Čupić advokat iz ..., protiv tuženog „EKO DIM“ d.o.o. iz Beograda, čiji je punomoćnik Zoltan Đalai, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2823/23 od 28.12.2023. godine, na sednici održanoj 17.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2823/23 od 28.12.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2823/23 od 28.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3909/18 od 05.10.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati i to za fizičke bolove iznos od 226.800,00 dinara, za strah 151.200,00 dinara, za duševne bolove zbog naruženosti 135.000,00 dinara i za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 756.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 05.10.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete i to za fizičke bolove u iznosu od 773.200,00 dinara, za strah u iznosu od 848.800,00 dinara, za duševne bolove zbog naruženosti u iznosu od 865.000,00 dinara, i za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti u iznosu od 1.744.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 250.895,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja uslova za izvršenje do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2823/23 od 28.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u prvom i trećem stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete pričinjene tužiocu prilikom obavljanja radnog zadataka. Tuženi je tužiočev poslodavac, a tužilac je doživeo povredu na radu. Pobijanom presudom je delimično usvojen tužbeni zahtev. Revizijom se osporava osnov odgovornosti tuženog kao poslodavca i ističe da uzrok štete nastale kontaktom tužioca sa elektroenergetskim kablom na krovu objekta na kome je tužilac čistio dimnjak, leži u odgovornosti vlasnika objekta za postavljanje kabla i neobezbeđivanje mesta i u radnjama tužioca, tako da nema uslova da se obavezuje tuženi da po osnovu objektivne odgovornosti naknadi štetu. Po nalaženju Vrhovnog suda pobijana odluka doneta je uz pravilno tumačenje materijalnog prava budući da su sporna pravna pitanja vezana za konkretnu činjeničnu situaciju. Pri tome se u reviziji samo formalno ukazuje na zakonske razloge za primenu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u svemu se ponavljaju navodi isticani u žalbi protiv prvostepene presude i isključivo ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava bez konkretnog navođenja razloga o tome da je pobijana presuda u suprotnosti sa postojećom sudskom praksom ili da postoje drugi razlozi iz člana 404. stav 1. ZPP, koji bi opravdavali dozvoljenost revizije.
Pobijana drugostepena odluka u skladu je sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima ovog suda, a nema ni uslova da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potrebe za novim tumačenjem prava.
Na osnovu iznetog Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, iz čega proizilazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari radi naknade štete podneta je 21.12.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 1.269.000,00 dinara. Dakle, vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, zbog čega revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
