.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1993/2025
29.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miloš Pavlović, advokat iz ..., protiv tuženog „Talijan auto“ d.o.o. Stari Banovci, čiji je punomoćnik Predrag Milenković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1857/24 od 18.12.2024. godine, u sednici održanoj 29.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1857/24 od 18.12.2024. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P1 157/20 od 04.10.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocima na ime naknade materijalne štete za oblačenje i prevoz pokojnika, usluge hladnjače, pogrebne usluge i troškove, na ime odevanja pokojnika, isplati 38.565,00 dinara i da tužiocima, na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti bliskog lica isplati svakom po 1.100.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 04.10.2024. godine, kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocima na ime naknade štete za pretpljeni strah isplati po 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima, na ime nakande troškova parničnog postupka isplati 1.341.086,00 dinra, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presue do isplate, a u ostalom delu zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan predlog tužilaca za određivanje privremene mere.
Presdom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1857/24 od 18.12.2024. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je delimično preinačena, tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tužilaca BB i VV da se obaveže tuženi da im na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti bliskog lica isplati preko iznosa od po 1.000.000,00 dinra, sa zakosnkom zateznom kamatom kao i da zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postuka preko iznosa od 1.113.528,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, u preostalom delu žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u usvajajućem delu. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakojskih razloga, u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1.i 3.).
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 13.07.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 3.938.565,00 dinara. Imajući u vidu da tuženi revizijom pobija pravnosnažnu presudu u usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu, kojim je obavezan da tužiocima na ime naknade materijalne štete isplati 38.565,00 dinara, da tužilji AA, na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti bliskog lica isplati 1.100.000,00 dinara, a tuženima BB i VV po istom osnovu isplati po 1.000.000,00 dinara, to je vrednost pobijenog dela pravnosnažne presude 3.138.565,00 dinara, što po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (117,5944 dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost 26.689,74 evra.
Kako vrednost pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena, pa je primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Tužiocima ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
