Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2002/2015
11.02.2016. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca LJ.M. iz L., sa boravištem u K., koga zastupa punomoćnik S.M., advokat iz B., protiv tuženih C.k. iz L., koga zastupa punomoćnik D.V., advokat iz Š. i Opštine L., koju zastupa M.D., radi ponavljanja postupka, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Gž 23/15 od 08.07.2015. godine, u sednici veća od 11.02.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Gž 23/15 od 08.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici - Sudska jedinica Gračanica P 287/14 od 16.04.2015. godine, odbacuje se predlog za ponavljanje postupka tužioca LJ.M. iz L. sa boravištem u K. protiv tuženog C.k. i Opštine L. iz L. kao neblagovremen. Odlučeno je i da svaka strana snosi svoje troškove postupka.

Rešenjem Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Gž 23/15 od 08.07.2015. godine, odbija se kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje rešenje Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici - Sudska jedinica Gračanica P 287/14 od 16.04.2015. godine.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena Opština L. je dostavila odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 410. st. 5. i 6. u vezi člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a ostale povrede postupka na koje revizija ukazuje nisu osnov za izjavljivanje revizije po članu 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1005/10 od 25.08.2010. godine, preinačena je presuda Opštinskog suda u Lipljanu P1 99/07 od 08.06.2009. godine tako što se odbija kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca LJ.M. kojim je tražio da se obavežu tuženi C.k. iz L. i Opština L. da tužiocu na ime naknade štete za period od 15.09.2004. do 31.03.2008. godine isplate mesečne iznose koji predstavljaju manje isplaćenu zaradu sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Tužilac je predlogom od 26.02.2014. godine tražio ponavljanje postupka iz razloga predviđenih članom 426. stav 1. tačka 10. ZPP odnosno tvrdeći da je saznao za nove činjenice i stekao mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih bi se po njega donela povoljnija odluka. Kao novu činjenicu on navodi da je saznao za presudu Okružnog suda u Prištini Gž 189/08 od 01.10.2008. godine kojom je u identično činjenično-pravnoj situaciji presuđeno drugačije odnosno u korist tužioca. Nižestepeni sudovi su našli da tužilac predlog za ponavljanje postupka nije podneo u roku od 60 dana od dana kada je mogao da iznese sudu novu činjenicu odnosno novo dokazno sredstvo u skladu sa članom 428. stav 1. te da je zbog toga predlog neblagovremen zbog čega je isti odbačen.

Pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da tužilac predlog za ponavljanje postupka u konkretnom slučaju nije podneo u pomenutom zakonskom roku. Prvostepeni sud je u postupku iskazom tužioca kao stranke utvrdio da je tužilac za navedenu presudu Okružnog suda u Prištini saznao kada je prisustvovao četrdesetodnevnom pomenu kumu. Takođe je iz pismenih isprava utvrđeno da je tužiočev kum preminuo 01.06.2013. godine te da je kod činjenice da je predlog za ponavljanje postupka podnet 21.02.2014. godine isti je neblagovremen. Kada se to ima u vidu, onda nisu prihvatljivi navodi iz revizije da u nižestepenim postupcima nije nesumnjivo utvrđena činjenica kada je tužilac saznao za postojanje pomenute presude kao novog dokaza. Svemu navedenom treba dodati i da se drugačija sudska odluka odnosno drugačija sudska praksa u identičnim činjenično-pravnim situacijama ne može smatrati novom činjenicom odnosno novim dokazom iz člana 426. stav 1. tačka 10. ZPP, te da to ne može biti razlog za ponavljanje postupka po tom osnovu (eventualno može da se radi o povredi prava na pravično suđenje.

S obzirom da se ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepene odluke, to je odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.