U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje revidenta na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 2. tačka 12. ZPP, je bez uticaja na odlučivanje jer ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavu u smislu odredba člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP. Nisu osnovani revizijski navodi tuženog kojima se ukazuje da je drugostepena odluka doneta uz pogrešnu ocenu izvedenih dokaza u spisima, odnosno da je takva odluka doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, u vezi sa članom 8. ZPP. Naprotiv, pobijana odluka zasnovana je na činjeničnom stanju koje je utvrđeno ocenom dokaza od strane prvostepenog suda. Zbog navedenog bitna povreda na koju se ukazuje nije mogla biti učinjena u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog i obavljala je poslove „zamenik poslovođe I“ u maloprodajnom objektu br. .. u ... . Rešenjem tuženog broj .. od 26.08.2015. godine tužilji je otkazan ugovor o radu od 01.01.2013. godine sa pripadajućim aneksima, primenom odredaba članova 179 stav 2. tačka 5. i stava 3. tačka 8. Zakona o radu, člana 53 stav 1. tačke 1, 6, 39, 58, 61 i člana 53. stava 2. tačka 4. Kolektivnog ugovora kod poslodavca i člana 2. stav 10. Ugovora o radu, a zbog učinjenih povreda radnih obaveza, jer je tužilja u više navrata tokom meseca maja i juna 2015. godine prepravljala (prelepljivala) rokove trajanja na artiklima, stavljajući privid da predmetnim artiklima nije istekao rok trajanja, da je u istom periodu nalagala zaposlenima da prepravljaju rokove trajanja artikla na odeljenju delikatesa, te da je u više navrata tokom meseca maja i juna 2015. godine vikala na koleginice nazivajući ih „budalo“, „nesposobnom“ i da je pretila da će ih „nagaziti“, čime se nekorektno ponela prema zaposlenima. Donošenju osporenog rešenja o otkazu, prethodilo je upozorenje tuženog o postojanju razloga za otkaz od 17.07.2015. godine, na koje se tužilja izjasnila 24.07.2015. godine i negirala iznete navode poslodavca. Nakon smene poslovođe navedenog objekta, uočeno od strane neposrednog rukovodioca da je neko od zaposlenih u objektu u kontinuitetu prepravljao i prelepljivao istekle rokove na proizvodima koji su zatečeni u prodaji, a postojanje takvih proizvoda u maloprodajnom objkektu je fotografisano i priloženo spisima. Tužilja je negirala da je učinila radnje koje joj se stavljaju na teret, ističući da je prijavila robu na listi u kojoj se upisuje neuslovna roba, da je deo robe kojoj je istekao rok bio izdvojen u jednoj kutiji sa namerom da se vrati proizvođaču, ali preko magacina ili dobavljača, te da je ta roba uvedena u kompjutersku evidenciju stanja robe, tako da nije bila moguća manipulacija sa istom. Tužilja u tom periodu, kada se menjao poslovođa, nije mogla da postupa sa tom robom, a novi poslovođa je obavestio da će ta roba da se otpiše na kraju meseca jer je to isključivo njegova nadležnost. U međuvremenu novi poslovođa se predomislio i nije hteo da uradi otpis, nakon čega je pokrenut disciplinski postupak protiv nje, sporeći pri tom i sadržaj iz službene beleške koji su sačinili zaposleni kod tuženog. Izjavama saslušanih svedoka, koje je sud ocenom dokaza prihvatio, negirali su da su videli tužilju da je ona lično prepravljala rokove trajanja na određenim spornim artiklima ili posredno naredbom drugim zaposlenima, te da se tužilja prema njima ophodila primereno i da ih u razgovoru nije vređala ili ponižavala.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredaba člana 179 stav 2. tačka 5. i stava 3. tačka 8. Zakona o radu i 191. Zakona o radu, odredaba Kolektivnog ugovora kod poslodavca i primenom pravila o teretu dokazivanja i ocenom dokaza, usvojili tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja i reintegraciju, nalazeći da tuženi nije dokazao da je tužilja učinila povrede radne obaveze i nepoštovanje radne discipline koje su joj stavljene na teret u osporenom rešenju da je lično prelepljivala rokove trajanja na određenoj robi u maloprodajnom objektu ili da je nalagala zaposlenima da prepravljaju rokove trajanja artikla na odeljenju delikatesa i te da se nekorektno ophodila zaposlenima, odnosno da ih je vređala ili ponižavala, a pri tom iako je predmetni maloprodajni objekat bio pokriven video nadzorom u spornom periodu, tuženi nije prezentirao bilo kakav snimak, niti je dostavio korije lista o prijavljenoj robi sa istekom roka koja se uvodi u kompjutersku evidenciju. Zbog toga je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog od 26.08.2015. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, te obavezan tuženi da tužilju vrati na rad.

Prema članu 179. stav 2. tačka 5. Zakonu o radu ("Službeni glasnik RS" br. 24/2005...95/2018), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Stavom 3. tačka 8. iste odredbe navedenog zakona, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca predviđeno je da poslodavac može da otkaže zaposlenom ugovor o radu ako izvrši povredu radne obaveze iz člana 53 stav 1. tačka 1. (ne izvrši radnu obavezu ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvrši radnu obavez), tačka 6. (zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenje), tačka 39. (prouzrokuje odgovornost poslodavca za privredni prestup ili prekršaj, ili postupi na način kojim se stvara mogućnost prouzrokovanja takve odgovornosti), tačke 58. (stavu u promet higijenski neispravnu namernicu ili namernicu kojoj je protekao rok), tačke 61. (stavu u promet robu bez deklaracije, odnosno sa netačnom deklaracijom) i člana 53. stava 2. tačka 4. ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu ukoliko se nekorektno odnosi prema zaposlenima, potrošvačima i trećim licima). Članom 2. stav 10. ugovora o radu, ugovoren je opis poslova koje je obavljala tužilja, a između ostalog, predviđa da kontroliše popunjenost odeljenja sa robom, ispravnost rokova, deklaracije i cena.

Dakle, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako zaposleni učini povredu radne obaveze ili akt nediscipline, pri čemu je teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog na strani poslodavca. Da bi otkaz zbog povrede radne obaveze bio zakonit, potrebno je da poslodavac u sudskom postupku radi ocene zakonitosti odluke poslodavca, dokaže iznet činjenčni osnov u osporenom rešenju na kome se zasniva krivica zaposlenog za učinjenu povredu radne obaveze, odnosno u pogledu akta nediscipline, svest o ponašanju suprotno aktima poslodavca ili standardu ponašanja, jer ona predstavlja osnov njegove odgovornosti.

U konkretnom slučaju, tuženi je pobijanim rešenjem, otkazao ugovor o radu tužilji zbog navedenih povreda radnih obaveza i nepoštovanja radne discipline. Rešenje o otkazu ugovora o radu, u bitnom, zasnovano je na činjeničnoj tvrdnji da je tužilja u više navrata tokom meseca maja i juna 2015. godine prepravljala (prelepljivala) rokove trajanja na artiklima, stavljajući privid da predmetnim artiklima nije istekao rok trajanja, da je u istom periodu nalagala zaposlenima da prepravljaju rokove trajanja artikla na odeljenju delikatesa, te da je u više navrata tokom meseca maja i juna 2015. godine nekorektno ponašala prema zaposlenima. Nakon izvedenih dokaza saslušanjem tužilje kao stranke u postupku, pisanih izjava zaposlenih datih u postupku koji je sproveo poslodavac i saslušanjem svedoka, koji su potvrdili da se tužilja nije ponašala na opisan način u osporenom rešenju i s tim u vezi negirajući da su neposredo videli da je tužilja lično prepravljala rokove trajanja sporne robe, niti imaju saznanja od drugih zaposlenih da je u tome učestvovala i da se tužilja prema njima ophodila primereno i da ih u razgovoru nije vređala ili ponižavala, nižestepeni sudovi su zaključili ocenom dokaza izvedenih u postupku i primenom pravila o teretu dokazivanja, da navedene činjenične tvrdnje tuženog iz otkaznog rešenja nisu potkrepljene dokazima, te stoga upotrebljeni otkazni razlozi nisu ostvareni.

Skrivljena povreda radne obaveze kao otkazni razlog podrazumeva da je poslodavac dokazao da je na način i u vreme navedeno rešenjem o otkazu, zaposleni preduzeo protivpravne radnje utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu, te da nije poštovao radni disciplinu, a što je u ovom slučaju izostalo, zbog čega nisu ispunjeni zakonski uslovi za prestanak radnog odnosa tužilje, pri tom imajući u vidu da je u osporenom rešenju uošteno naveden način izvršenog akta nediscipline, bez konkretizacije prema kojim zaposlenima i na koji način.

Vrhovni sud ukazuje da su navedene činjenice, u pogledu koje je tuženi snosio teret dokazivanja, mogle biti utvrđene i drugim dokaznim sredstvima koje su tuženom bile na raspolaganju, na koje je tužilja u toku postupka ukazivala u pogledu kopije liste o prijavljivanju robe sa isteklim rokom trajanja, izvoda iz kompjuterske evidencije koje tuženi nije dostavio, ali i drugim dokazima. Kako, u konkretnom slučaju, nije utvrđena krivica tužilje da je učinila povrede radne obaveze koje su joj stavljene na teret, kao bitan element za njenu odgovornost, niti je dokazano da je iskazala akt nediscipline, to suprotno navodima revizije, pravilna je odluka nižestepenih sudova o osnovanosti zahteva tužilje za poništaj otkaza ugovora o radu. Iz iznetih razloga se neosnovano u reviziji ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.

Navodima tuženog u reviziji da su pogrešno ocenjeni izvedeni dokazi (iskazi svedoka i izjava tužilje), se ustvari osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Imajući u vidu da je osporeno rešenje nezakonito, to je u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu, pravilno usvojen i zahtev tužilje za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković