U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik dr Enike Veg, advokat iz ..., protiv tužene Narodne biblioteke „Simeon Piščević“ iz Šida, koga zastupa OP opštine Šid, radi poništaja rešenja o otkazu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 3204/2018 od 08.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 28.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 3204/2018 od 08.03.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 3204/2018 od 08.03.2019. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Šidu P1 28/16 od 31.10.2018. godine. Tom presudom je poništeno rešenje tužene br. ../16 od 01.06.2016. godine kojim je tužilji otkazan ugovora o radu i obavezana je tužena da tužilju vrati na rad i naknadi joj štetu zbog izgubljene zarade za period maj 2016. do septembra 2018. godine sa zateznom kamatom, doprinosima i troškovima postupka. Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavila je tužena, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Tužena je podnela dopunu revizije (03.06.2019) ali ista nije razmatrana jer je podneta posle isteka roka iz člana 403. stav 1. ZPP za izjavljivanje revizije.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju. Troškove je tražila i opredelila.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navodi da je drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredbi člana 386. u vezi sa odredbama članova 8. i 228 – 233. ZPP nije osnovan. Presuda drugostepenog suda ima zakonom propisanu sadržinu u skladu sa odredbom člana 396. stav 1. i 2. ZPP.

Prema utvrđenim činjenicama tužilja je od 15.04.2009. godine u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene na radnom mestu ... . Na osnovu sporazuma poslodavca i Opštinske uprave Opštine Šid tužilja je od 21.04.2009. upućena na rad u opštinsku upravu najduže do 2 godine uz mirovanje radnog odnosa kod tužene. Rešenjem tužene o mirovanju radnog odnosa predviđeno je pravo tužilje da se u roku od 15 dana po prestanku funkcije vrati na rad kod tužene. Tužilji je prestala funkcija u opštinskoj upravi 16.05.2016. godine nakon čega je tražila prekid mirovanja radnog odnosa kod tužene. Tužena tužilju nije vratila na rad, već joj je pobijanim rešenjem otkazala ugovor o radu usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prouzrokovanih Odlukom Opštine Šid o maksimalnom broju zaposlenih kojom je limitirana na 10 zaposlenih na neodređeno vreme.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbi člana 79. stav 2. u vezi člana 34. i 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu usvojili tužbeni zahtev. U smislu navedenih zakonskih odredbi tužena je, po ispunjenosti uslova za prekid mirovanja radnog odnosa tužilje i njenog blagovremenog zahteva, tužilju morala vratiti na rad. Tek nakon vraćanja na rad, a obzirom na Odluku o maksimalnom broju zaposlenih i u vezi sa njom novom sistematizacijom uz primenu poznatih kriterijuma, odlučiti ko od zaposlenih postaje tehnološki višak. Sa tih razloga tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu je usvojen. Kao zakonska posledica nezakonitog otkaza usvojeni su i zahtevi za vraćanje na rad i naknadu štete zbog izgubljene zarade.

Neosnovano revident osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova. Revident ističe da je otkaz tužilji usledio zbog postupanja tužene po propisima o maksimiranju broja zaposlenih što sudovi nisu imali u vidu već su zakonitost otkaza cenili samo primenom Zakona o radu. Pogrešnu primenu materijalnog prava od strane sudova revident vidi i u neprimeni odredbe člana 191. stav 6. Zakona o radu jer vraćanjem na rad tužilje tužena krši odredbe lex specijalis propisa o maksimalnom broju zaposlenih.

Otkaz ugovora o radu je nezakonit ako je dat iz razloga protivnih Zakonu o radu ili ako nije ispoštovana procedura propisana tim zakonom. Tužena je sa tužiljom zaključila ugovor o radu na neodređeno vreme. Na zahtev tužilje tužena joj je rešenjem odobrila mirovanje radnog odnosa do prestanka funkcije u opštinskoj upravi uz obavezu da se vrati na rad u roku od 15 dana od prestanka funkcije. Tužilja je ispoštovala ugovoreni rok, ali nije vraćena na rad već je bez ikakvih kriterijuma u odnosu na postojeće zaposlene proglašena tehnološkim viškom zbog čega joj je otkazan ugovor o radu. Tužilja je prema odredbi člana 79. stav 2. Zakona o radu imala pravo da se u roku od 15 dana od prestanka funkcije vrati na rad kod tuženog. Tek nakon vraćanja tužilje na rad tužena je mogla uz primenu poznatih kriterijuma da odluči o tehnološkom višku usled usklađivanja sa propisima o maksimalnom broju zaposlenih. Postupanje tužene na opisani način po odredbama Zakona o radu ne dovodi do nepoštovanja propisa o maksimiranju broja zaposlenih. Nasuprot tome, tužilja je proglašena tehnološkim viškom i otkazan joj je ugovor o radu bez primene ikakvih kriterijuma u odnosu na zaposlene koji su ostali na radu kod tužene. Zato je otkaz dat tužilji nezakonit.

Primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu, nužna pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa, na zahtev zaposlenog, je vraćanje na rad, pa je i u ovom delu tužbeni zahtev pravilno usvojen. Nema mesta primeni stava 6 istog člana jer vraćanje tužilje na rad nije nemoguće, niti je, obzirom na sve izneto, u suprotnosti sa propisima o maksimiranju broja zaposlenih kod tužene.

Na osnovu izloženog primenom odredbe člana 414. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužene kao neosnovanu.

Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužiljeza naknadu troškova za odgovor na reviziju jer se ne radi o troškovima neophodnim za vođenje parnice u smislu odredbe člana 154. ZPP.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić