Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilje R.Đ. iz S., Ulica …, čiji je punomoćnik M.L., advokat iz N., protiv tužene S. b. z. p. b. O. iz S., naselje O…, radi utvrđenja ništavosti aneksa ugovora, isplate i uplate doprinosa, odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4625/13 od 22.06.2015. godine, u sednici veća održanoj 10.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4625/13 od 22.06.2015. godine, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru, Sudska jedinica u Sokobanji, P1 507/11 od 15.03.2013. godine, stavom I izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi prema tuženoj da je ništav Aneks ugovora o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti 04-broj 581 od 13.05.2008. godine. Stavom II odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da sa tužiljom zaključi novi Aneks ugovora o radu i da tužilju vrati na radno mesto načelnika Biohemijsko-hematološke laboratorije ili da tužilju rasporedi na drugo radno mesto koje neće biti nepovoljnije za tužilju od radnog mesta koje je obavljala do donošenja Aneksa ugovora o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti 04-broj 581 od 13.05.2008. godine, te da novim Aneksom ugovora o radu tužilji utvrdi koeficijent koji će odgovarati koeficijentu predviđenom za specijalističke poslove u službama hitne pomoći, reanimacije, operacionim salama, onkologiji, psihijatriji infektivnim odeljenjima, rendgen službama, u laboratorijama sa neposrednim kontaktom sa agresivnim materijalima i sl. Stavom III izreke, odbijen je zahtev tužilje da se tužena obaveže da tužilji isplati razliku između isplaćene zarade i zarde koja je trebala biti isplaćena tužilji po osnovu dodatka na koeficijent po osnovu rukovođenja od 1,43 u periodu 01.04.2008. – 31.07.2012. godine, u iznosu od 167.968,06 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznose i za period bliže označeni u izreci presude. Stavom IV odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilji kao predsedniku Reprezentativnog sindikata isplati razliku između isplaćene zarade i zarade koja je trebala biti isplaćena po osnovu uvećane zarade u visini tri osnovice utvrđene za obračun i isplatu plata zaposlenih u zdravstvu u periodu 05.06.2010. – 31.07.2012. godina, u iznosu od 180.565,45 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i na iznose bliže navedene u izreci presude. Stavom V izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je tužena obavezana da tužilji isplati naknadu za neisplaćene troškove službenog putovanja u periodu od 10.01.2008. – 09.01.2011. godina, u iznosima i sa kamatom bliže navedenim u izreci. Stavom VI izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je tužena obavezana da tužilji isplati na ime naknade štete zbog kašnjenja u isplati zarade za period 10.01.2008. – 09.01.2011. godina iznos od 1.915,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.01.2011. godine pa do isplate. Stavom VII izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 11.936,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tužilje Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 4625/13 od 22.06.2015. godine odbio žalbu tužilje kao neosnovanu i potvrdio presudu Osnovnog suda u Zaječaru, Sudska jedinica u Sokobanji, P1 507/11 od 15.03.2013. godine u stavovima I, II, III i IV izreke (stav prvi), a stavom drugim izreke odbio je zahtev tužilje za naknadu parničnih troškova nastalih u drugostepenom postupku.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je na reviziju tužilje pismeno odgovorila.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije po opštim pravilima iz člana 394. i člana 401. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), pa je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 439. ZPP revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U konkretnom slučaju tužilja je tužbom podnetom 10.01.2011. godine, između ostalog, tražila da se utvrdi da je ništav Aneks ugovor o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti 04-br.581 od 13.05.2008. godine i da se tužena obaveže da sa tužiljom zaključi novi Aneks ugovora o radu i tužilju vrati na radno mesto načelnika Biohemijsko-hematološke laboratorije ili da tužilju rasporedi na drugo radno mesto koje neće biti nepovoljnije za tužilju od radnog mesta koje je obavljala do donošenja Aneksa ugovora o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti 04-br.581 od 13.05.2008. godine, te da novim Aneksom ugovora o radu tužilji utvrdi koeficijent koji će odgovarati koeficijentu predviđenom za specijalističke poslove u službama hitne pomoći, reanimacije, operacionim salama, onkologiji, psihijatriji infektivnim odeljenjima, rendgen službama, u laboratorijama sa neposrednim kontaktom sa agresivnim materijalima i sl. Ove tužbene zahteve prvostepeni sud je odbio kao neosnovane (odluka sadržana u stavovima I i II izreke presude Osnovnog suda u Zaječaru, Sudska jedinica u Sokobanji, P1 507/11 od 15.03.2013. godine, koja je u tom delu potvrđena od strane Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4625/13 od 22.06.2015. godine. Kako se u ovom delu prvostepene i drugostepene odluke ne radi o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa,odnosno kako odluke sadržane u stavu I i II izreke prvostepene presude, koje su u tom delu potvrđene od strane drugostepenog suda, nisu odluke u parnici o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, to se ne radi o parnici iz člana 439. ZPP, pa je revizija u tom delu nedozvoljena.

U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), koji je stupio na snagu 31.05.2014. godine, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog Zakona. Bez obzira što se u ovoj pravnoj stvari primenjuje Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), prilikom ocene dozvoljenosti revizije s obzirom na vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u smislu člana 394. stav 2. ZPP da bi revizija bila dozvoljena vrednost predmeta spora pobijanog dela mora da prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kako je to predviđeno članom 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14).

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 348.533,51 dinar (od čega je iznos od 167.968,06 dinara tužilja potraživala na ime razlike između isplaćene zarade i zarade koja je trebala da joj bude isplaćena za period 01.04.2008. – 31.07.2012. godine i o kom zahtevu je odlučeno stavom III izreke prvostepene presude, a iznos od 180.565,45 dinara tužilja je potraživala kao predsednik Reprezentativnog sindikata na ime razlike između isplaćene zarade i zarada koja je trebala da joj bude isplaćena na osnovu uvećane zarade u visini tri osnovice utvrđene za obračun i isplatu plata zaposlenih u zdravstvu u periodu 05.06.2010. – 31.07.2012. godine, a o kom zahtevu je odlučeno stavom IV izreke prvostepene presude), ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena ni u delu kojim presudu drugostepenog suda pobija u delu kojim je potvrđena presuda prvostepenog suda u stavovima III i IV.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 404. ZPP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.