.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2030/2020
18.11.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milovan Lalić, advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1642/19 od 08.10.2019. godine, u sednici održanoj 18.11.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1642/19 od 08.10.2019. godine, tako što se ODBIJA žalba tuženog i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 409/18 od 30.01.2019. godine.
OBAVEZUJE SE tuženi da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 41.088,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 409/18 od 30.01.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da joj isplati 60.445,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na način bliže opisan u tom delu izreke i da joj naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1642/19 od 08.10.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje u celosti. Stavom drugim izreke, preinačeno je i rešenje o troškovima postupka, tako što je obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka, a stavom trećim izreke, obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zaposlena kod tuženog. Rešenjem Republičkog fonda PIO od 21.11.1996. i od 24.11.2000. godine priznato joj je pravo po osnovu druge kategorije invalidnosti odnosno pravo na zaposlenje na svom poslu ... sa skraćenim radnim vremenom, kao i pravo na novčanu naknadu zarade zbog rada sa skraćenim radnim vremenom koje se obračunava u visini 80% od osnova, odnosno razlike između zarade koju zaposleni invalid rada ostvaruje radeći sa skraćenim radnim vremenom i zarade koju bi ostvarila radeći na istom radnom mestu sa punim radnim vremenom. Predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici je razlika zarade za određeni period u toku 2013. i 2015. godine kada je tužilja bila na bolovanju, u kom periodu je tuženi isplatio naknadu zarade u manjem iznosu od onog koji joj pripada jer je iz obračuna zarade isključio vreme provedeno na bolovanju.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilja i za dane u kojima se nalazila na bolovanju ima pravo na naknadu zarade na osnovu člana 85. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju zbog čega je prihvatajući nalaz i mišljenje sudskog veštaka usvojio tužbeni zahtev.
Po oceni drugostepenog suda, naknada zarade invalidima rada koju isplaćuje Fond PIO zbog umanjenja radne sposobnosti se isplaćuje samo za dane provedene na radu i za dane za koje je prema Zakonu o radu utvrđeno obavezno odsustvovanje sa rada, pa kako tužilji za navedeni period nije isplaćena invalidnina jer na nju nije imala pravo, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u celosti.
Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.
Prema članu 85. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju naknada zarade zbog rada sa skraćenim radnim vremenom, odnosno naknada zarade zbog rada na drugom odgovarajućem poslu pripada za dane provedene na radu, kao i dane za koje po propisima o radnim odnosima pripada naknada zarade.
Naknada zarade propisana je Zakonom o radu u članovima 114-117. Po članu 115. ovog zakona, zaposleni ima pravo na naknadu zarade i za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad.
Prema citiranim zakonskim odredbama naknada zarade, pored naknade za dane provedene na radu, pripada i za dane odsustva sa rada (službeno odsustvo, bolovanje itd) na način propisan Zakonom o radu. Kako je u konkretnom slučaju tužilja invalid koja je radila sa skraćenim radnim vremenom u utuženom periodu bila na bolovanju, za koji period joj po odredbama Zakona o radu pripada naknada zarade koju joj tuženi nije isplatio, to je na isplatu ove naknade pravilno obavezan prvostepenom presudom na osnovu člana 154. stav 1. ZOO sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog potraživanja. Visina ove naknade utvrđena je nalazom i mišljenjem sudskog veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast.
Preinačenjem odluke drugostepenog suda i odbijanjem žalbe potvrđena je prvostepena presuda koja u sebi sadrži i rešenje o troškovima prvostepenog postupka koji su dosuđeni. Na osnovu člana 165. stav 2. u vezi člana 163. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud je obavezao tuženog da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka i to na ime sastava revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, zastupanje od strane advokata pred drugostepenim sudom u iznosu od 7.500,00 dinara, sudske takse na reviziju u iznosu od 8.635,00 dinara i sudske takse na odluku po reviziji u iznosu od 12.953,00 dinara, sve odmereno prema važećoj AT i TT.
Na osnovu člana 416. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
