Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu zaključenog ugovora o radu broj ... od 05.08.2002. godine, na poslovima ... . Rešenjem tuženog broj ... od 03.12.2020. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, zbog koje se po zakonu može otkazati ugovor o radu, ne poštuje red i disciplinu u društvu i svojim postupcima ugrožava rad drugih radnika, što predstavlja razlog za otkaz iz člana 45. stav 1. tačke 3. i 4. Pravilnika o radu tuženog (broj 52 od 04.04.2002. godine). Direktor tuženog je, svojim aktom broj .. od 18.09.2020. godine, saglasno članu 180. Zakona o radu tužiocu dostavio upozorenje pred otkaz ugovora o radu zbog toga što je tužilac izostao sa posla dana 15.08. 2020. godine, 22.08.2020. godine i 05.09.2020. godine, u kojem je naveo osnov za davanje otkaza zbog učinjene povrede radne obaveze, da izostaje neopravdano sa posla i naveo činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz, kao i rok od osam dana za davanje odgovora na upozorenje od strane zaopslenog. Tužilac se u tom roku nije izjasnio na navode iz upozorenja, pa je sproveden disciplinski postupak protiv njega i 30.09.2020. godine doneto rešenje o izricanju disciplinske mere opomene sa najavom otkaza ugovora o radu ukoliko u roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline. Tužilac je odbio prijem tog rešenja, nakon čega je isto istaknuto na oglasnu tablu tuženog od 21.10.2020. godine do 28.10.2020. godine. Tužilac je nastavio sa izostajanjem sa posla i to 19.09.2020. godine, 26.09.2020. godine, 17.10.2020. godine, 07.11.2020. godine i 14.11.2020. godine.

Tuženi je doneo Odluku o preraspodeli radnog vremena broj 184 od 31.12.2019. godine, zbog potrebe procesa rada i boljeg korišćenja sredstava rada tako da zaposleni kod tuženog u januaru mesecu 2020. godine neće raditi 27., 28., 29., 30. i 31. dana u mesecu i za isti će ostvariti zaradu, a da će se za isti broj dana u mesecu kada za tim ima potrebe raditi subotom i neće ostvarivati zaradu. Obaveštenjem od 13.08.2020. godine, radnici se obaveštavaju da će 15.08.2020. godine biti radni dan. Obaveštenje broj ... od 21.08.2020. godine, obavešteni su zaposleni da će 22.08.2020. godine biti radni dan. Obaveštenjem broj ... od 02.09.2020. godine, obavešteni su zaposleni da će 05.09.2020. godine, biti radni dan. Obaveštenjem broj ... od 18.09.2020. godine, obavešteni su radnici da će subota 19.09.2020. godine biti radni dan, dok su obaveštenjem broj ... od 25.09.2020. godine, obavešteni radnici da će subota 26.09.2020. godine biti radni dan. Nadalje je tuženi donosio obaveštenja broj 152., 154., 162. i 165. radi obaveštavanja zaposlenih da će biti radne subote 17.10., 24.10., 07.11. i 14.11.2020. godine. Saslušani svedoci u toku postupka BB i VV, zaposleni kod tuženog na radnom mestu ..., naveli su da su zaposlenog uvek upoznavali usmeno kada se donese obaveštenje o radnoj suboti, te da su obaveštenja isticali na oglasnoj tabli odnosno u kancelariji.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj kao nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i zahtev tužioca za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze ako, između ostalog, učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, a stavom 3. tačka 8. istog člana zakona propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, između ostalog i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 180. istog zakona propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1). U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koje ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2). Upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona (stav 3).

Odredbom člana 56. navedenog zakona, propisano je da je poslodavac dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada (stav 1). Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti (stav 2).

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i citirane zakonske odredbe, po oceni Vrhovnog suda, tužilac je izvršio povredu radne obaveze kojom se obrazuju otkazni razlog propisan odredbama člana 179. stav 2. tačka 5) i stav 3. tačka 8) Zakona o radu, s obzirom da i nakon izricanja disciplinske mere – opomene sa najavom otkaza, nije postupao po Odluci o preraspodeli radnog vremena tuženog koja je doneta saglasno odredbi člana 56. Zakona o radu i neopravdano je izostao sa rada u dane - subote, koje su obaveštenjima tuženog donetim u skladu sa navedenom Odlukom, određene kao radne. Kako je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze to je pobijano rešenje tuženog kojim mu je otkazan ugovori o radu zakonito.

Imajući u vidu da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno je odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter zahteva.

Vrhovni sud nalazi da su neosnovani revizijski navodi kojima se u suštini osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, budući da saglasno odredbi člana 407. stav 2. ZPP, revizija ne može da se izjavi iz tih razloga.

Zbog iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužiocu ne pripadaju troškovi revizijskog postupka jer nije uspeo u ovom postupku, a tuženom ne pripadaju troškovi za sastav odgovora na reviziju jer po oceni Vrhovnog suda ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, pa je na osnovu člana 153. i člana 154. stav 1. u vezi člana 165. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković