U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Dinić, advokat iz ..., protiv tuženog JP Pošta Srbije Beograd, RJ Poštanski saobraćaj Niš, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4342/17 od 02.03.2018. godine, u sednici održanoj 11.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4342/17 od 02.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3181/2013 od 15.09.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog br. ...-.../... od 28.05.2013. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. ...-.../... od 13.03.2002. godine, aneks br. ... ugovora o radu br. ...-.../... od 01.12.2005. godine i aneks br. ... ugovora o radu br. ...-.../... od 22.03.2013. godine, kao nezakonito i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad, kao i da mu prizna sva prava na radu i po osnovu rada od prestanka radnog odnosa do povratka na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 246.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4342/17 od 02.03.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se kao nepravilno i nezakonito poništi rešenje tuženog br. .../.../... od 28.05.2013. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. ...-.../... od 13.03.2002. godine, aneks br. ... ugovora o radu br. ...-.../... od 01.12.2005. godine i aneks br. ... ugovora o radu br. ...-.../... od 22.03.2013. godine, kao i da ga vrati na rad i da mu se priznaju sva prava na radu i po osnovu rada, od prestanka radnog odnosa do povratka na rad. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati 8.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje da je pobijanom presudom počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, međutim to nije od uticaja, s obzirom da se u smislu člana 407. ZPP revizija ne može da izjavi zbog ove povrede odredaba Zakona o parničnom postupku. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. istog zakona, na koju se revizijom takođe ukazuje, a ukazivanje na pogrešnu primenu člana 8. ZPP u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu upravnika pošte ... reda u RJ poštanskog saobraćaja „Niš“, JPM ..., shodno zaključenom ugovoru o radu i aneksima ugovora o radu, a u opisu posla njegovog radnog mesta predviđeno je obavljanje poslova organizacije, preduzimanje operativnih mera i kontrola rada pošte ... reda, kao i obavljanje poslova po nalogu neposrednog rukovodioca. Članom 10. ugovora o radu određeni su i takstativno navedeni slučajevi zbog kojih poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu, a kasnijim aneksima je ova odredba promenjena tako što je ugovoreno da svaka od ugovornih strana može da otkaže ugovor o radu pod uslovima i u slučajevima utvrđenim zakonom i kolektivnim ugovorom. U vezi izvršene interne revizije kod tuženog u JPM ..., zapisnikom o izvršenoj internoj reviziji tehnoloških sistema od 07.03.2013. godine utvrđeno je da su delimično otklonjene nepravilnosti iz prethodne interne revizije, koje su konstatovane u izveštaju od 28.04.2010. godine, kao i da je utvrđen niz drugih nepravilnosti bliže navedenih u ovom zapisniku. Nakon izvršene revizije, direktor RJ Poštanskog saobraćaja Niš doneo je odluku o formiranju komisije radi utvrđivanja činjeničnog stanja, odgovornosti zaposlenih i predlaganja adekvatnih mera. Rešenjem tuženog broj ...-.../... od 28.05.2013. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu i prateći aneksi ugovora o radu, zbog povrede radne obaveze utvrđene članom 98. stavom 1. tačkom 1. Kolektivnog ugovora za JP PTT saobraćaja „Srbija“, jer je nepropisno i nesavesno izvršavao radnu obavezu, a na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, i to usled: nepropisnog rukovanja blagajničkim sredstvima, tako što se poštar na IV reonu, za isplate na dostave, zaduživao novčanim iznosima preko osiguranog limita, utvrđenog polisom osiguranja imovine, što je ponovljena primedba, sa tačnim navođenjem datuma i časa ovakvog zaduživanja; nevršenjem operativne i dokumentarne kontrole tehnološkog procesa rada, jer dostavljači, koji su zaduživali poštanske pošiljke za uručenje nisu vršili uručenje istih, što je utvrđeno u postupku revizije kada je u Pošti zatečen veliki broj pošiljki u periodu od 2012-2013. godine za koje nije bilo dokaza o pokušaju uručenja, sa navođenjem vrste i broja takvih pošiljki; usled zaključivanja fiskalne kase znatno pre isteka radnog vremena kod Pošte za rad sa korisnicima, budući da je Pošta radila do 16,00 časova, a fiskalna kasa je zaključavana ranije, sa navođenjem datuma i časa kada se postupalo na navedeni način, kao i nepropisnog rukovanja i čuvanja poštanskih žigova, jer se pogrešno navijao datum na poštanskom žigu, budući da je na dan vršenja revizije na šalteru Pošte zatečen poštanski žig „C“ kojim je zadužen zaposleni BB, koji je bio odsutan, a poštanski žig „E“, koji koriste poštari nije bio obezbeđen i zaključan po izlasku poštara na dostavu. Pre otkaza ugovora o radu tužiocu i sindikatu kod tuženog, dostavljeno je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 24.04.2013. godine, povodom kog upozorenja se tužilac pismeno izjasnio 30.04.2013. godine. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđena je visina iznosa kojim su se poštari zadužili 06.02.2013. godine, 07.02.2013. godine i 25.02.2013. godine i visina pojedinačnog iznosa svake transakcije i razduženja u tom danu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio zahtev tužioca, s obzirom da je smatrao da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu neosnovano, jer je tužiocu uopšteno stavljeno na teret da nije vršio kontrolu rada, da nije navedeno kada i na koji način je bio dužan da vrši kontrolu, pa kako za tuženog nisu nastupile nikakve štetne posledice, niti je tuženi dokazao da je tužilac namerno ili krajnjom nepažnjom učinio povrede radne obaveze u smislu da nije preduzeo nikakve mere o kontroli poslovanja tuženog, da tužilac nije učinio povredu radne dužnosti i da nije nastupio otkazni razlog za prestanak radnog odnosa.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, smatrajući da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, sa obrazloženjem da je tužilac svojim ponašanjem učinio povrede radne obaveze koje su mu stavljene na teret, budući da su prilikom kontrole izvršene od strane Samostalnog sektora za internu reviziju od 07.03.2013. godine uočene nepravilnosti i propusti upravo iz delokruga i opisa posla i odgovornosti tužioca, primenom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i zaključio da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito i da je tužilac učinio povrede radne obaveze koje su mu pobijanim rešenjem stavljene na teret, odnosno da je nepropisno, nesavesno i neblagovremeno izvršavao radne obaveze.

Članom 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Prema članu 98. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora kod tuženog poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom, na način i po postupku predviđenim zakonom, u slučaju da zaposleni svojom krivicom učini povrede radnih obaveza i to ako nepropisno, nesavesno ili neblagovremeno izvršava radne obaveze.

Kod utvrđenog da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu upravnika pošte i da je njegova obaveza bila da obavlja poslove organizacije, da preduzima operativne mere, kao i da vrši kontrolu rada pošte, da je utvrđeno da se poštar na IV reonu, za isplate na dostave, zaduživao novčanim iznosima preko osiguranog limita utvrđenog polisom osiguranja imovine, da dostavljači, koji su zaduživali poštanske pošiljke za uručenje nisu vršili uručenje istih i da je fiskalna kasa zaključivana pre isteka radnog vremena za rad sa korisnicima, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužilac svojom krivicom učinio povrede radne obaveze, jer je nepropisno, nesavesno i neblagovremeno izvršavao radne obaveze predviđene aneksom ugovora o radu od 17.11. 2008. godine, i da je pobijano rešenje doneto u skladu sa napred citiranim odredbama Zakona o radu i Kolektivnog ugovora kod tuženog, a koje odredbe se primenjuju saglasno ugovoru o radu i aneksima ugovora o radu zaključenim između stranaka. Naime, tužilac je kao upravnik pošte imao obavezu da organizuje i vrši kontrolu rada, pa samim tim i kontrolu visine iznosa novca kojim su se poštari zaduživali pre izlaska na teren, kontrolu uručenja pošiljki i postupka sa neuručenim pošiljkama, kao i kontrolu zaključivanja fiskalne kase, s obzirom da je obaveza tužioca, kao upravnika pošte, bila da organizuje i kontroliše rad zaposlenih, pa su stoga neosnovani navodi revizije da su učinjene nepravilnosti propust zaposlenih, a ne njegov. Osim toga tužilac je i ranije imao propuste u radu koje su uočene tokom ranijih revizijskih kontrola, a u vreme vršenja revizijske kontrole tužilac je bio prisutan i potpisao je zapisnik ne stavljajući primedbe na isti.

Suprotno navodima revizije, a imajući u vidu citirane odredbe Zakona o radu, i Kolektivnog ugovora kod tuženog, kao i odredbe ugovora o radu i anekse tog ugovora, a kod utvrđenog da je tužilac obavljao poslove upravnika pošte suprotno opisu poslova utvrđenih aneksom ugovora o radu od 17.11. 2008. godine, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da ponašanje tužioca predstavlja povredu radne obaveze predviđene napred navedenim aneksom ugovora o radu, jer tužilac nije organizovao rad pošte, niti preduzimao operativne mere i vršio kontrolu rada pošte, čiji je bio upravnik, zbog čega je došlo do nepravilnosti u radu zaposlenih u toj pošti, a koje nepravilnosti su uočene tokom revizijske kontrole. Stoga su neosnovani navodi revizije da je pogrešno primenjeno materijalno pravo u smislu da na strani tužioca ne može postojati krivica za učinjene povrede radne obaveze.

Kako je neosnovan zahtev za poništaj otkaza ugovora o radu, to je pravilno odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.

Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno u smislu člana 407. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić