Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veroslav Garić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - MUP - Odred Žandarmerije u Kraljevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1606/17 od 07.06.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 26.09.2019.godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1606/17 od 07.06.2017. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1606/17 od 07.06.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 797/16 od 24.01.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu PIO, Filijala Kraljevo, a na osnovu dodatka na platu po osnovu noćnog rada, rada za vreme neradnih državnih i verskih praznika i prekovremenog rada, za period od 09.12.2008. godine do 09.12.2011. godine, na mesečne osnovice u iznosima bliže navedenim u ovom stavu izreke, sve po stopi na dan uplate, u roku od 8 dana po prijemu presude. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 29.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke pa do isplate, u roku od 8 dana od dana prijema presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1606/17 od 07.06.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 797/16 od 24.01.2017. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Kraljevu P1 797/16 od 24.01.2017. godine i predmet u ukinutom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Tužena se pozvala na odredbu člana 404. ZPP, zbog potrebe zauzimanja stava o pravnoj prirodi spornog odnosa i u vezi sa tim nadležnosti suda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP).

Po članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse jer se revizijom ni ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji. Nadležnost su sudovi zasnovali na Zakonu o uređenju sudova. Isti zakon propisuje obavezu pružanja sudske zaštite u slučajevima povrede prava iz radnog odnosa, kakvo je pravo na uplatu doprinosa kao integralnog dela zarade koju propisuje Zakon o radu. Apsolutna nenadležnost suda sankcionisana je bitnom povredom iz člana 374. st. 2. t. 2. ZPP koja nije propisana kao razlog za dozvoljenost posebne revizije.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 13.10.2016. godine. U istoj nije označena vrednost predmeta spora. Tužilac je platio taksu za tužbu u iznosu od 2.500,00 dinara, što odgovara vrednosti predmeta spora od 15.000,00 dinara.

Odredba čl. 403. st 3. ZPP propisuje da revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ispod zakonom propisanog revizijskog, revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP, revizijski sud je reviziju tužene odbacio kao nedozvoljenu i odlučio kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić