Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji tužilac ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koje su učinjene pred drugostepenim sudom, međutim drugostepeni sud nije učinio bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, jer su povrede na koje ukazuje revident povrede koje bi mogle biti učinjene pred prvostepenim sudom. Revident ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP iako ta povreda nije dozvoljen revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima „...“. Tužilac je dana 20.06.2016. godine, u toku radnog vreme zatečen od strane direktora AA i rukovodioca ogranka BB, pored agregata iz koga je istakao gorivo u kantu, dok su kamere koje snimaju krug deponije bile isključene, zbog koje radnje je tužilac pisanim upozorenjem broj .. dana 01.07.2016. godine upoznat sa razlozima za otkaz, na koje se tužilac nije izjasnio. Zbog iste radnje tužiocu je rešenjem o otkazu ugovora o radu od 22.07.2016. godine, otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze, koje se sastoje u nesavesnom i nemarnom izvršavanju radnih obaveza, zloupotrebe položaja i prekoračenje ovlašćenja i necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava, što je tokom postupka nesumnjivo utvrđeno.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca za poništaj rešenje o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad.

Članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveza utvrđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Odredbom člana 38. stav 1. Pravilnika o radu od 19.03.2014. godine, odnosno Pravilnika o izmenama i dopunama pravilnika o radu broj .. od 02.12.2014. godine, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost i ponašanje zaposlenog i to tačka 7. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu: podtačka a) neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radne obaveze, podtačka b) zloupotreba položaja ili prekoračenje ovlašćenja i podtačka d) necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada. Ugovorom o radu zaključenim između tužioca i tuženog i to članu 9. stav 3. je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu u slučajevima i pod uslovima iz člana 179. do 190. Zakona o radu.

Saglasno navedenim odredbama, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako zaposleni učini povredu radne obaveze, pri čemu je teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog na strani poslodavca. Tužilac je u toku radog vremena zatečen od strane direktora i rukovodioca, pored agregata iz kog je istakao gorivo, iako istakanje goriva nije u okviru poslova njegovog radnog mesta niti je imao ovlašćenje za istakanje goriva. Ta činjenica proizlazi i iz iskaza tužioca, da za tu radnju nije ovlašćen od 2011. godine. Stoga suprotno navodima revizije ovim ponašanjem tužilac je počinio povredu radne obaveze iz člana člana 38. stav 1. Pravilnika o radu od 19.03.2014. godine, odnosno Pravilnika o izmenama i dopunama pravilnika o radu broj .. od 02.12.2014. godine, tačka 7. podtačke b) i d) prekoračenje datih ovlašćenja i necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada, zbog koje povrede mu je zakonitim rešenjem otkazan ugovor o radu. Suprotno navodima revizije, pravilno su sudovi zaključili da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze zbog koje mu je tuženi u zakonito sprovedenom postupku otkazao ugovor o radu.

Dostavljanjem upozorenja tužiocu je omogućeno pravo na odbranu u smislu člana 180. Zakona o radu, pa je rešenje doneto u zakonom propisanoj proceduri. Stoga okolnost da je upozorenje primio za vreme dok je bio na godišnjem odmoru ne znači da mu nije dostavljeno. Nije osnovan ni zahtev tužioca za vraćnje na rad, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi, pa nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Ostale revizijske navode kojima se osporava činjenično stanje i ocena dokaza, Vrhovni sud nije cenio imajući u vidu da se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja može osporavata u procesnoj situaciji iz člana 407.stav 2 ZPP u vezi člana 403.stav 2. ZPP, što ovde nije slučaj.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković