U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević, Biljane Dragojević, Milomira Nikolića i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici tužioca S.Đ. iz K., čiji je punomoćnik B.B., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, koju zastupa Državni pravobranilac Republike Srbije, Beograd, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4756/13 od 01.04.2015. godine, u sednici održanoj 17.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4756/13 od 01.04.2015. godine, u stavu prvom izreke, u delu kojim je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11212/12 od 08.12.2012. godine.

U ostalom delu revizija tužene SE ODBIJA kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4756/13 od 01.04.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11212/12 od 08.12.2012. godine u stavu prvom izreke, kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti iznos od 745.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 175.000,00 dinara, ukupno 920.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.11.2012. godine do isplate. Stavom drugim izreke preinačena je ista prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu isplati na ime pretprljenih fizičkih bolova iznos od 325.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 295.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.11.2012. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka od 196.800,00 dinara. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je cenio dozvoljenost revizije u odnosu na odluku iz stava prvog izreke kojom je potvrđena prvostepena presuda na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, br, 72/11, 55/14), pa je utvrdio da revizija u tom delu nije dozvoljena.

Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 17.07.2008. godine. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2390/11 od 10.05.2012. godine ukinuta je prvostepena presuda i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Pobijana drugostepena presuda doneta je 01.04.2015. godine. Vrednost pobijanog potvrđujućeg dela pravnosnažne presude iznosi 920.000,00 dinara.

Prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 3. ZPP, koja pravo na izjavljivanje revizije vezuje za propisani novčani limit, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Prema članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija je uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Imajući u vidu da je vrednost potvrđujućeg dela pravnosnažne presude ispod 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene u tom delu nije dozvoljena, pa je na osnovu član 413. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

U postupku donošenja pobijane presude, u delu kojim je preinačena prvostepena presuda, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz stava 1. istog člana, s obzirom da drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao pripadnik MUP-a Srbije ranjen 25.05.1999. godine, u oružanoj pobuni od strane terorista prilikom izvršavanja službenog zadatka na području sela M., SO P., kojom prilikom je zadobio ustrelnu ranu u predelu desnog ramena i desnog vratnog dela, koja se kvalifikuje kao laka telesna povreda. Kod tužioca je došlo do estetskog oštećenja lakog stepena koji se ogleda u ožiljcima od ulazne rane na prednjoj strani i na zadnjoj strani i lakom hramljanju pri hodu. Kao posledica ranjavanja i boravka na ratištu kod tužioca je nastao posttraumatski stresni poremećaj, koji je dobio svoj konačni oblik 16.01.2008. godine. Posttraumatski stresni poremećaj je doveo do umanjenja životne aktivnosti za 30%, a nastalo oboljenje je u uzročno-posledičnoj vezi sa angažovanjem tužioca na ratištu. Utvrđeno je da je tužilac trpeo bolove jakog intenziteta dva sata, bolove srednjeg intenziteta nedelju dana, a slabog intenziteta oko dva meseca. Nakon povređivanja tužilac je trpeo primarni strah jakog intenziteta oko 10-15 minuta, nakon toga sekundarni strah jakog intenziteta u trajanju od 24 sata i sekundarni strah srednjeg intenziteta u trajanju od mesec dana. Tužba tužioca podneta je 17.07.2008. godine.

Na utvrđeno činjenično stanje, pravilno je apelacioni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odlučio kao u stavu drugom izreke, dajući za svoju odluku dovoljne i jasne razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i revizijski sud.

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je tužilac povređen 25.05.1999. godine dok je obavljao poslove policajca OUP Z. i da je povređivanje posledica krivičnog dela oružane pobune za koji je predviđen rok zastarelosti 15 godina za krivično gonjenje, pa je pravilan zaključak apelacionog suda da se ima primeniti tzv. privilegovani rok zastarelosti kada zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja, pri čemu se duži rok zastarelosti iz odredbe člana 377. ZOO odnosi i na odgovorno lice, a ne samo na učinioca krivičnog dela, tako da zahtev za naknadu štete, kada je ona prouzrokovana krivičnim delom, zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Kako je ovde tužena odgovorno lice, jer odgovara za štetu koje trećem licu prouzrokuje njen organ u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija u smislu člana 172. ZOO, pravilno je apelacioni sud obavezao tuženu da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu po osnovu pretprljenog straha i fizičkih bolova, pravilno ocenivši da tužilac svojim ponašanjem nije doprineo nastanku štete ili da ona bude veća nego što bi inače bila, s obzirom da je do povređivanja došlo prilikom obavljanja poslova policajca i suzbijanje terorističkih delatnosti, a kao posledica napada na pripadnika MUP-a, između ostalih i tužioca.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.