U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Biljana Nastasić, advokat iz …, protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, čiji je zakonski zastupnik Državni pravobranilac sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 482/15 od 19.08.2015. godine, u sednici veća održanoj 09.12.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 482/15 od 19.08.2015. godine u delu stava drugog izreke koji se odnosi na naknadu štete na ime upisnine u advokatsku komoru u iznosu od 421.910,00 dinara, tako što se žalba tužene u tom delu odbija i POTVRĐUJE u stavu trećem izreke presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1562/13 od 10.06.2014. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 04.08.2014. godine.

U ostalom delu revizija se ODBIJA kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1562/13 od 10.06.2014. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu za period od 01.01.2010. do 23.09.2012. godine u visini razlike između plate sudija osnovnog suda i isplaćene naknade u ukupnom iznosu od 977.977,31 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da plati za tužioca Republičkom Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom Fondu za zdravstveno osiguranje, doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje za period od 01.01.2010. godine do 23.09.2012. godine. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da plati tužiocu na ime naknade materijane štete zbog uplaćenih troškova advokatske upisnine iznos od 421.910,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.04.2012. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da plati tužiocu na ime naknade materijalne štete po osnovu uplate troškova advokatske članarine u vremenskom periodu od 27.04.2012. do 23.09.2012. godine iznos od 12.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom petim izreke obavezana je tužena da plati tužiocu na ime materijalne štete zbog uplaćenih doprinosa prilikom obavljanja advokatske delatnosti u periodu od 27.04.2012. do 23.09.2012. godine iznos od 35.703,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom šestim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu plati na ime troškova za sastav predloga za mirno rešenje spora iznos od 22.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.12.2012. godine. Stavom sedmim izreke obavezana je tužena da plati tužilji na ime troškova parničnog postupka iznos od 274.581,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 482/15 od 19.08.2015. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke i žalba tužene u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem, četvrtom i petom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu sedmom izreke prvostepene presude pa je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 223.891,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je u preostalom delu za iznos od 50.690,00 dinara zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužene da se obaveže tužilac da tuženoj plati troškove sastava žalbe kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u stavu drugom i delu stava trećeg izreke tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama revizijskih razloga na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14) i utvrdio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je obavljao dužnost sudije u Opštinskom sudu u Somboru do 31.12.2009. godine, kada odlukom Visokog saveta sudstva od 25.12.2009. godine nije izabran na dužnost sudije. Odlukom Ustavnog suda od 18.07.2012. godine usvojena je žalba tužioca, poništena je odluka Visokog saveta sudstva i naloženo da u roku od 60 dana od dana prijema odluke izvrši izbor podnosioca žalbe, ovde tužioca. Odlukom Visokog saveta sudstva od 18.09.2012. godine tužilac je izabran za sudiju Osnovnog suda u Somboru i počeo je da radi 24.09.2012. godine.

Posle prestanka sudijske dužnosti u periodu od 01.01.2010. do 19.03.2012. godine tužilac je primao naknadu u određenom procentu od plate koju bi dobijao kao sudija. Nakon 19.03.2012. godine pa do ponovnog izbora za sudiju osnovnog suda (za period od 19.03.2012. do 24.09.2012. godine) tužilac nije primao nikakvu naknadu. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da materijalna štete tužioca za period od 01.01.2010. do 23.09.2012. godine iznosi ukupno 977.977,31 dinara, što predstavlja zaradu umanjenu za iznos primljene naknade i zarade, a takođe u nalazu je dat i pregled neuplaćenih doprinosa. Materijalna šteta u osnovnom nalazu obračunata je bez naknade za aktivno i pasivno dežurstvo i bez naknade za topli obrok i regres. Iz izveštaja Poreske uprave Sombor od 18.03.2014. godine utvrđeno je da je tužilac bio zadužen porezom na zaradu kao fizičko lice za period od 27.04.2012. do 23.09.2012. godine, odnosno da je bio upisan u imenik advokata Advokatske komore Vojvodine na osnovu rešenja od 27.04.2012. godine, a brisan iz ovog imenika na osnovu rešenja od 05.10.2012. godine. Na osnovu priznanica utvrđeni su iznosi koje je tužilac plaćao za upisninu i članarinu Advokatskoj komori Vojvodine.

Odlučujući o delu tužbenog zahteva koji se revizijom pobija, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete po osnovu advokatske upisnine, članarine i uplaćenih doprinosa i obavezao tuženu da tužiocu isplati navedene iznose.

Međutim, drugostepeni sud je izrazio stav da tužilac nema pravo na naknadu ovih vidova materijalne štete, pa je preinačio prvostepenu presudu u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tužbeni zahtev odbio.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom ukazuje da je drugostepeni sud pogrešnom primenom materijalnog prava odlučio o pravu tužioca na naknadu materijalne štete u visini uplaćene upisnine za obavljanje advokatske delatnosti.

Naime, pravni osnov potraživanja tužioca zasniva se na odgovornosti države za nezakonit i nepravilan rad njenih organa (član 35. stav 2. Ustava) i člana 172. stav 1. ZOO, kojim je propisano da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Po shvatanju ovog suda, izdatak po osnovu advokatske upisnine, članarine i uplaćenih doprinosa prilikom obavljanja advokatske delatnosti se ne može pripisati tužiocu, jer se za advokatsku profesiju tužilac opredelio onog momenta kada mu je prestalo pravo na isplatu naknade štete zaključno sa 19.03.2012. godine, a tužena u sprovedenom postupku nije ukazivala niti dokazala da je imao mogućnost zaposlenja i obavljanja drugih poslova u skladu sa svojom stručnom spremom. U ovakvim okolnostima, ne može se govoriti o autonomiji volje u izboru profesije, već o iznuđenoj odluci radi obezbeđivanja egzistencije tužioca i članova njegove porodice. Kako se pravo na bavljenje advokaturom stiče donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve, a advokatska komora na osnovu javnog ovlašćenja odlučuju o zahtevu za upis u imenik advokata, pri čemu je polaganje advokatske zakletve uslovljeno uplatom troškova upisa u imenik advokata čiju visinu određuje Advokatska komora Srbije, to proizlazi da uplata troškova upisa u imenik advokata (iako nije uslov za bavljenje advokaturom, već je uslov za polaganje advokatske zakletve) postaje de facto poseban uslov za bavljenje advokaturom (kako to proizilazi iz odluke Ustavnog suda broj 1480 od 20.02.2014. godine – „Službeni glasnik RS“, broj 54/14). Stoga ovaj poseban izdatak uplaćen advokatskoj komori predstavlja vid stvarne štete za koji odgovara tužena. Visina ove štete određena je prema dostavljenoj uplatnici. Kako je ova šteta izazvana nezakonitim odlukama tužene, pravilno je prvostepenom presudom usvojen tužbeni zahtev tužioca u tom delu.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP presuda apelacionog suda je u ovom delu preinačena, žalba tužene odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Međutim, odlučujući o preostalom delu tužbenog zahteva koji se odnosi na troškove u vezi obavljanja advokatske delatnosti drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo odbijajući tužbeni zahtev u tom delu iz razloga koje prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnikRS“, br. 84/04 ... 112/15) propisano je da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja i to penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Prema članu 4. ovog zakona sredstva doprinosa su javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namenu utvrđenu u skladu sa tim zakonima.

Prema tome, kako je advokat dužan da Advokatskoj komori plaća članarinu i druge materijalne obaveze za vreme obavljanja advokatske delatnosti i da isto tako za vreme obavljanja advokatske delatnosti plaća doprinose kojima se obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, a koji predstavljaju javni prihod, navedeni troškovi tužioca nisu u vezi sa nezakonitim radom organa tužene, s obzirom na to da proizilaze iz obavljanja advokatske delatnosti tužioca, zbog čega tužena nije u obavezi da po ovim vidovima naknadi tužiocu štetu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić