.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2059/2019
11.07.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vojna Marinel, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“, d.o.o. sa sedištem u ..., koga zastupa Josip Caran, advokat iz ..., radi sprečavanja zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.1654/18 od 07.02.2019. godine, u sednici održanoj 11.07.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.1654/18 od 07.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.1654/18 od 07.02.2019. godine, preinačena je presuda Višeg suda u Pančevu P1 broj 6/15 od 20.01.2016. godine, ispravljena rešenjem istog suda pod istim brojem od 27.03.2018. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca, tako što je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac kao zaposleni od strane direktora, u periodu od decembra 2010. godine, do avgusta 2012. godine, bio zlostavljan svakodnevnim uskraćivanjem radnih zadataka i sredstava za rad, mogućnosti da radi, uđe u poslovne prostorije i evidentira svoje prisustvo i dolazak na posao i pretnjama da će ponovo dobiti otkaz ugovora o radu, pa je zabranjeno tuženom svako aktivno i pasivno ponašanje prema tužiocu, koje predstavlja zlostavljanje na radu, a tuženi je obavezan da tužiocu na ime duševnog bola zbog povrede prava ličnosti i narušenog zdravlja, povrede dostojanstva, ličnog i profesionalnog integriteta i dovođenjem kao zaposlenog u neprijateljsko – ponižavajuće i uvredljivo okruženje u stalnom strahu da će dobiti otkaz ugovora o radu, na ime nematerijalne štete isplati 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i naloženo objavljivanje ove presude po pravnosnažnosti u lokalnom javnom glasilu o trošku tuženog. Preinačena je odluka o troškovima postupka, sadržana u stavu trećem izreke, tako što je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka, a tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka od 331.350,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je zahtev tužioca za isplatu naknade troškova postupka iznad dosuđenog iznosa odbijen kao neosnovan. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka od 49.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. navedenog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete podneta je 18.11.2011. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela iznosi 200.000,00 dinara.
Odredbom člana 29. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ broj 36/10), propisano je da zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona, dok je odredbom člana 29. stav 3. ovog zakona, između ostalog, propisano da je spor iz stava 1. ovog člana, radni spor.
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama iz radnih odnosa u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Utvrđenje zlostavljanja na radu je parnica iz radnog odnosa, koja ne predstavlja spor o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku. Stoga je revizija protiv odluke o ovom tužbenom zahtevu nedozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U odnosu na odluku o naknadi štete, vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude po tužbi podnetoj 18.11.2011. godine iznosi 200.000,00 dinara, pa revizija u navedenom delu nije dozvoljena jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena ako je: 1) to posebnim zakonom propisano; 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka; 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Imajući u vidu da poseban zakon – Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, kao što je rečeno, nije propisao reviziju kao vanredan pravni lek u postupku radi utvrđenja zlostavljanja na radu, ne može se primeniti ni odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju tuženi ukazuje u reviziji.
Na osnovu čl. 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci rešenja.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
