Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Filipović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Popović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VP ..., koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 974/23 od 05.10.2023. godine, u sednici održanoj 23.09.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 974/23 od 05.10.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 974/23 od 05.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 250/2019 od 30.11.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime razlike plate za period od 01.05.2010. do 31.10.2014. godine isplati pojedinačne mesečne iznose bliže navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 154.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Dopunskom presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 250/2019 od 10.01.2023. godine, obavezana je tužena da tužiocu uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Kraljevo, po stopi koja bude važila na dan uplate na osnovicu iz stava jedan izreke presude Osnovnog suda u Kraljevu P1 250/2019 od 30.11.2022. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike zarade za period od 01.05.2010. godine do 31.10.2014. godine. Osnov za isplatu naznačene zarade temelji se na rešenju tužene I 03-1/569-1 od 08.05.2018. godine, kojim rešenjem je (stav jedan izreke) ponovljen postupak priznavanja prava na platu tužioca kao vojnom službeniku raspoređenom na radnom mestu rukovaoca parnim kotlovima u VP ..., grupa radnog mesta 09, platni razred 07 i obračun plate od 0,873, a sve na osnovu člana 26. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, pri čemu je konstatovano da imenovani zadržava dostignuti koeficijent od 1,27. Tim rešenjem je konstatovano da je tužiocu trebalo računati obračun zarade na drugačiji način i naloženo je službi za obračun da se izvrši naznačena isplata. Naznačeno rešenje je od strane organa tužene ukinuto rešenjem VP ... I 03-1/569-1 od 08.05.2018. godine, ali je presudom Upravnog suda Odeljenja u Kragujevcu U 5962/19 od 20.05.2022. godine drugo rešenje poništeno, tako da je prvo rešenje kojim je tužiocu priznato pravo na isplatu i dalje ostalo na snazi. U takvoj situaciji očigledno je da tužilac poseduje pravni osnov za isplatu tražene razlike zarade.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je u parnicama iz radnih odnosa revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, revizija nije dozvoljena osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje. Tada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate neisplaćene zarade i uplate doprinosa tužilac je podneo 19.04.2019. godine, a vrednost predmeta spora je opredeljena na iznos od 206.541,13 dinara.

Imajući u vidu da ovo nije parnica iz radnog odnosa u smislu odredbe člana 441. ZPP, kod koje je revizija uvek dozvoljena, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, već uplata neisplaćene zarade, a da je vrednost predmeta spora niža od dinarske protivvrednosti od 40.000 po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković