Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužilje, zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijano drugostepeno rešenje u delu kojim je potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3295/13 od 13.10.2020. godine (o povlačenju tužbe), u smislu odredbe člana 408., u vezi člana 420. stav 1, 2. i 6. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 10/23), i člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), imajući u vidu da je predmet spora utvrđenje postojanja radnog odnosa tužilje kod tuženog, u smislu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, pa je utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, punomoćnik tužilje je došao na ročište zakazano za 10.06.2020. godine koje nije održano zbog nedostatka procesnih pretpostavki, pa mu je saopšten termin narednog ročišta koje je zakazano za 13.10.2020. godine u 12,00 časova. Na to ročište, punomoćnik tužilje nije došao, a punomoćnik tuženog je izričito odbio da raspravlja i predložio da sud utvrdi povlačenje tužbe.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odluku da se tužba tužilje smatra povučenom doneli primenom odredbe člana 311. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbu člana 311. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pri odlučivanju da se tužba tužilje smatra povučenom. Tom odredbom propisano je da ako sa ročišta neopravdano izostanu tužilac i tuženi ili odbiju da raspravljaju, tužba se smatra povučenom. Pošto na ročište zakazano za 13.10.2020. godine, na koje je uredno pozvan, punomoćnik tužilje nije došao, a izostanak nije opravdao, sledi da su bili ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 311. stav 2. Zakona o parničnom postupku da se tužba tužilje smatra povučenom.

Navodi tužilje o razlozima zbog kojih je njen punomoćnik propustio ročište zakazano za 13.10.2020. godine, su bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da je njen predlog za vraćanje u pređašnje stanje, u pogledu propuštanja tog ročišta, pravnosnažno odbijen.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje u pogledu odluke o odbijanju njenog predloga za vraćanje u pređašnje stanje.

Predmet tražene pravne zaštite je odluka o predlogu tužilje za vraćanje u pređašnje stanje koju je sud doneo primenom odredbe člana 109. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Nepravilna primena odredbe procesnog zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka, a to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije izjavljene protiv pravnosnažnog rešenja o predlogu tužilje za vraćanje u pređašnje stanje, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 420. stav 1. i 6. Zakona o parničnom postupku, i utvrdio da revizija, protiv tog rešenja, nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Rešenjem drugostepenog suda, donetim u pogledu predloga tužilje za vraćanje u pređašnje stanje, postupak se pravnosnažno ne okončava, što znači da revizija protiv tog rešenja nije dozvoljena u smislu odredbe člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Tuženom troškovi na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav odgovora na reviziju i za sudske takse, nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković