U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušica Lepojević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi zaštite od diskriminacije, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3012/15 od 23.06.2016. godine, u sednici održanoj 17.11.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3012/15 od 23.06.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P1 261/14 od 04.02.2015. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 261/14 od 06.04.2015. godine, u prvom stavu izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno je da je tužena – Državno veće tužilaca, diskriminatorski postupila prema tužiocu, imajući u vidu njegov status raseljenog lica sa Kosova i Metohije, pa je, protivno načelu zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava RS, načelu jednakosti iz člana 4. Zakona o zabrani diskriminacije i načelu zabrane diskriminacije iz člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Dodatnog protokola 12. uz Konvenciju, prilikom postupka izbora za zamenike javnih tužilaca u Republici Srbiji od 16.12.2009. godine: shodno članu 26. i 27. Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za nosioce javnotužilačkih funkcija, Državno veće tužilaca je za sve prijavljene kandidate na oglasu za izbor pribavilo mišljenja javnog tužioca i kolegijuma tužilaštva, dok za tužioca ta mišljenja nije pribavilo; shodno članu 4. Pravilnika, Državno veće tužilaca je za sve prijavljene kandidate za izbor dalo ocenu njihove stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, dok za tužioca to nije učinilo; shodno članu 33. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, svi kandidati koji su ispunjavali uslove za izbor uvršteni na listu za izbor, dok se tužilac nije našao na toj listi; shodno članu 33. stav 2. Poslovnika, Državno veće tužilaca je glasalo o izboru za zamenike javnih tužilaca sa liste kandidata, dok za tužioca nije glasalo, čime je tužilac doveden u neravnopravan položaj u odnosu na ostale prijavljene kandidate, što je imalo za posledicu da ne bude izabran na funkciju zamenika javnog tužioca. U drugom stavu izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 7.400,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3012/15 od 23.06.2016. godine, u prvom stavu izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P1 261/14 od 04.02.2015. godine, u prvom i drugom stavu izreke, pa je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužena – Državno veće tužilaca, diskriminatorski postupila prema tužiocu, imajući u vidu njegov status raseljenog lica sa Kosova i Metohije, pa je, protivno načelu zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava RS, načelu jednakosti iz člana 4. Zakona o zabrani diskriminacije i načelu zabrane diskriminacije iz člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Dodatnog protokola 12. uz Konvenciju, prilikom postupka izbora za zamenike javnih tužilaca u Republici Srbiji od 16.12.2009. godine: shodno članu 26. i 27. Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za nosioce javnotužilačkih funkcija, Državno veće tužilaca je za sve prijavljene kandidate na oglasu za izbor pribavilo mišljenja javnog tužioca i kolegijuma tužilaštva, dok za tužioca ta mišljenja nije pribavilo; shodno članu 4. Pravilnika, Državno veće tužilaca je za sve prijavljene kandidate za izbor dalo ocenu njihove stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, dok za tužioca to nije učinilo; shodno članu 33. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, svi kandidati koji su ispunjavali uslove za izbor uvršteni na listu za izbor, dok se tužilac nije našao na toj listi; shodno članu 33. stav 2. Poslovnika, Državno veće tužilaca je glasalo o izboru za zamenike javnih tužilaca sa liste kandidata, dok za tužioca nije glasalo, čime je tužilac doveden u neravnopravan položaj u odnosu na ostale prijavljene kandidate, što je imalo za posledicu da ne bude izabran na funkciju zamenika javnog tužioca, kao i zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu naknadi troškove postupka u iznosu od 7.400,00 dinara. U drugom stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 19.500,00 dinara.

Protiv navedene drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rođen u ... .... godine. Od 17.11.1992. godine obavljao je funkciju zamenika Opštinskog javnog tužioca u ... Međutim, nakon bombardovanja 1999. godine, napustio je, sa porodicom, Kosovo i Metohiju i od tada živi u …, gde je dobio status interno raseljenog lica. Rešenjem Republičkog javnog tužioca od 06.09.2001. godine upućen je na rad u Opštinsko javno tužilaštvo u … u kome je radio do 10.06.2002. godine, kada mu je po sili zakona upućivanje prestalo. Potom je privremeno bio upućen na rad u Opštinsko javno tužilaštvo u …, od 13.09.2004. do 18.03.2009. godine, na periode od po devet meseci. Odlukom Državnog veća tužilaca od 29.07.2009. godine oglašen je izbor za zamenike javnih tužilaca u svim javnim tužilaštvima u Republici Srbiji. Tužilac je podneo prijavu za izbor. Prema izveštaju Opštinskog javnog tužilaštva u Aranđelovcu, o radu tužioca, upućenog Državnom veću tužilaca, od 30.09.2009. godine, tužilac je ocenjen ocenom „zadovoljava“ i ostvario je normu od 108,40% urađenih odluka. Kolegijum Opštinskog javnog tužilaštva u Aranđelovcu nije dao mišljenje o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti tužioca zbog toga što u vreme davanja mišljenja, tužilac nije učestvovao u radu kolegijuma. Iz dopisa Opštinskog javnog tužilaštva u …, sa sedištem u …, upućenog Državnom veću tužilaca, od 20.10.2009. godine, proizilazi da tužilaštvo nije moglo da dostavi mišljenje za zamenike javnog tužioca, između ostalih i za tužioca, zbog nemogućnosti formiranja kolegijuma. Dalje je utvrđeno da Opštinsko javno tužilaštvo u …, nije moglo da postupa i da da ocenu o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti tužioca za nosioca javnotužilačke funkcije. Odlukom Državnog veća tužilaca broj ... od 19.07.2010. godine tužiocu, kao zameniku Opštinskog javnog tužioca u … koji nije izabran za zamenika javnog tužioca, prestala je dužnost zamenika javnog tužioca sa danom 31.12.2009. godine. Tužilac je protiv navedene odluke podneo prigovor koji je odbijen odlukom Državnog veća tužilaca od 19.08.2011. godine. Potom je tužilac podneo ustavnu žalbu Ustavnom sudu.

Državno veće tužilaca, u postupku izbora za zamenike javnih tužilaca u svim javnim tužilaštvima u Republici Srbiji sprovedenom 2009. godine, suprotno članu 26. i 27. Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za nosioce javnotužilačkih funkcija („Službeni glasnik RS“ br. 55/2009), nije pribavilo mišljenje javnog tužioca, kao ni mišljenje kolegijuma javnog tužilaštva o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti tužioca, a i nije dalo konačnu ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti tužioca za nosioca javnotužilačke funkcije, u skladu sa članom 4. navedenog pravilnika.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak iznet u pobijanoj presudi da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan.

Iz odredaba člana 2. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“ br. 22/2009), proizilazi da izrazi „diskriminacija“ i „diskriminatorsko postupanje“, označavaju svako neopravdano pravljanje razlike ili nejednako postupanje, odosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i članove njihovih porodica, ili njima bliskih lica, na otvoren ili prikriven način, a koje se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbom člana 4. stav 1. istog zakona, propisano je da su svi građani jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. U stavu 2. istog člana propisano je da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.

Odredbom člana 16. stav 1. istog zakona, propisano je da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što je pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. U stavu 2. istog člana propisano je da zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. U stavu 3. istog člana propisano je da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla, kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, malotnici, osobe sa invaliditetom i drugi).

Odredbom člana 45. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, propisano je da, ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. U stavu 2. istog člana, propisano je da ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi tuženi.

Izvesno je da je u konkretnom slučaju organ tužene postupio protivno odredbama Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za nosioca javnotužilačke funkcije, pošto u postupku izbora za tužioca nije pribavljeno mišljenje javnog tužioca i kolegijuma javnog tužilaštva o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, a Državno veće tužilaca nije dalo konačnu ocenu u odnosu na označene okolnosti. Međutim, ne radi se o aktu diskriminacije u smislu odredaba 2, 4. i 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, jer tužilac u smislu odredaba člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, nije učinio verovatnim da je ovakvo postupanje organa tužene uzrokovano ličnim svojstvom tužioca i to statusom interno raseljenog lica sa Kosova i Metohije.

Iz iznetih razloga, suprotni navodi revizije nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić