.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2083/2024
29.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Nikolić advokat iz ..., protiv tuženog „Jadran Ekspres“ d.o.o. Novi Sad, koga zastupa Miona Delić advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 242/24 od 10.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 29.01.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 242/24 od 10.04.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 242/24 od 10.04.2024. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 94/2023 od 23.11.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova za vreme provedeno na službenom putovanju u inostranstvu isplati za mesec februar iznos od 6400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zateznom kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 31.03.2020. godine do isplate, i za mesec mart iznos od 440 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zateznom kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 30.04.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 105.668,66 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 242/24 od 10.04.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o zateznoj kamati tako što je odbijen tužbeni zahtev za isplatu zatezne kamate po stopi Evropske centralne banke na iznos od 640 evra za 31.03.2020. godine i na iznos od 440 evra za 30.04.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog u preostalom delu i potvrđena prvostepena presuda u preostalom delu. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na žalbu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati troškova službenog putovanja, a nižestepenim odlukama tužbeni zahtev je usvojen. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu. Presuda na koju se revident u reviziji poziva ne zasniva se na istom činjeničnom stanju kao u ovom predmetu, zbog čega nema uslova za ujednačavanje sudske prakse. Osim toga, odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Iz ovih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Tužba radi isplate podneta je 06.02.2023. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 127.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.
Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev tužioca za njihovu naknadu odbijen i na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
