Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su navodi revizije tuženog o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 8. Zakona o parničnom postupku pred drugostepenim sudom, imajući u vidu da je drugostepeni sud pobijanu odluku doneo u sednici veća prihvatajući utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kod tuženog bio zaposlen na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu od 15.09.2010. godine, na poslovima ''samostalni referent-... radnik''. Aneksom ugovora o radu iz septembra 2019. godine definisan je naziv radnog mesta tužioca, saglasno Pravilniku o unutrašnjnoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, te je tužilac raspoređen na poslove ''menadžer-rukovodilac za ... poslove''. Tuženi je osnovan odlukom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje, a u januaru 2020. godine, tužilac je, na osnovu javnog konkursa izabran za direktora tuženog, na kom radnom mestu je bio do 01.06.2023. godine, kada je na dužnost stupila v.d. direktora BB. Kao direktor tuženog, tužilac je bio dužan da rukovodi poslovanjem tuženog i da obavlja druge poslove u svemu prema Planu poslovanja, u skladu sa finansijskim planom, koji se, na godišnjem nivou, usvaja od strane Nadzornog odbora, a zatim podnosi Nacionalnom savetu, kako bi se dobila sredstva za sledeću godinu od strane osnivača, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje. U finansijskom planu je postojala stavka ''ostali troškovi'' koja podrazumeva troškove kupovine namirnica za kuhinju za frižider za šest radnika, a takođe i za kupovinu goriva, koje se koristilo u službene svrhe. Ti troškovi su pravdani Pokrajinskom sekretarijatu kako bi se dobila sredstva za idući mesec. Tužilac je koristio službeno vozilo, kako za službena putovanja, tako i radi dolaska i odlaska na posao, dok su troškovi goriva bili predviđeni finansijskim planom za 2022. godinu i Planom poslovanja za 2023. godinu, a odobreni Odlukom Nadzornog odbora tuženog pod tačkom 7., u delu ''rashodi''. U januaru 2023. godine tuženi je sa ''Bunjevačkim media centrom'', čiji je vlasnik VV, zaključio ugovor o zajedničkom radu i saradnji na razvoju i funkcionisanju elektronskog sistema na Bunjevačkom jeziku, koji je važio do 01.10.2003. godine. Tim ugovorom je bilo regulisano da urednik media ''Bunjevački media centar'' i njegovi saradnici imaju pravo na korišćenje telefona, parking mesta i goriva za službene potrebe u iznosu do 10.000,00 dinara mesečno, po odobrenju tužioca, kao direktora tuženog. Nakon što je tužiocu prestala funkcija direktora, on je radio na radnom mestu na koje je bio raspoređen pre stupanja na funkciju direktora. Tuženi je 27.09.2003. godine tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu br. .. od 28.10.2010. godine, shodno članu 180., u vezi člana 179. stav 2. tačke 2. i 3. Zakona o radu, Zbog zloupotrebe položaja i prekoračenja ovlašćenja i necelishodnog i neodgovornog korišćenja sredstava. U upozorenju je navedeno da se zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja, kao i necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava ogleda u sledećem: na računu tuženog je 30.03.2023. godine kupio cigarete ''Sobranie black'' tri kutije i kikiriki 180 grama, kao i omogućio trećem licu koje nije zaposleno kod tuženog, GG (otac tužioca), dana 29.03.2023. godine i 31.03.2023. godine, kupovinu goriva u ukupnom iznosu od 7.864,59 dinara; dana 30.03.2023. godine kupio je sok ''Coca – cola'', bombone-zelene mentol 100 grama, kikiriki prženi čili 200 grama, cigarete ''Sobranie black'' i omogućio GG 06.04.2023. godine, 07.04.2023. godine i 08.04.2023. godine, kupovinu goriva, cigareta, sladoleda, žvaka, soka i bombona u ukupnoj vrednosti od 10.155,22 dinara; dana 04.05.2023. godine omogućio je GG kupovinu goriva u vrednosti od 2.948,75 dinara; dana 19.05.2023. godine i 30.05.2023. godine kupio je sokove, cigarete, kokice, žvake i omogućio GG dana 16.05.2023. godine, 28.05.2023. godine i 31.05.2023. godine kupovinu goriva u vrednosti od 16.693,38 dinara; dana 03.06.2023. godine kupio je sok, cigarete i lizalice i omogućio GG kupovinu goriva u vrednosti od 7.732,55 dinara; dana 21.06.2023. godine kupio je sokove, štapiće i cigarete, a dana 27.06.2023. godine žvake i cigarete na osnovu faktura i otpremnice od 30.06.2023. godine. Tužilac je dostavio izjašnjenje na navode iz upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a na zahtev direktorke da da izjavu o upotrebi kartice za gorivo, u pisanoj izjavi se izjasnio da je 27.06.2023. godine krenuo na put vozilom u vlasništvu ''Gaudamus'' d.o.o. i da je na benzinskoj pumpi sipao gorivo i uzeo sitne troškove'', te da je prilikom plaćanja ustanovio da greškom nema karticu te firme. Da bi mogao da plati račun, bio je prinuđen da iskoristi karticu za gorivo tuženog koja je na njegovo ime i koju je i ranije koristio. Takođe se izjasnio da je, odmah po dolasku sa puta, naložio da se refundiraju troškovi načinjeni na pumpi i plaćeni karticom tuženog, te da, koliko mu je poznato, to je i učinjeno.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio, nalazeći da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, jer tuženi nije dokazao da je tužilac zloupotrebio položaj i prekoračio ovlašćenja, odnosno neodgovorno i necelishodno trošio sredstva poslodavca, kako je navedeno u dispozitivu rešenja o otkazu ugovora o radu. Po oceni prvostepenog suda, tuženi je na osnovu priloženih faktura i otpremnica firme ''Europetrol'' d.o.o. Subotica, dokazao koje troškove je imao dok je obavljao funkciju direktora kod tuženog, ali ne i da nije imao pravo na iste, tačnije nije dokazao da se radi o neodgovornom i necelishodnom trošenju sredstava, jer nije dokazana krivica tužioca. Prvostepeni sud zaključuje da je tužilac, kao direktor tuženog, sredstvima raspolagao u skladu sa finansijskim planom i Planom poslovanja, kao i u skladu sa njihovom namenom, imajući u vidu da je finansijskim planom tuženog za 2022. godinu i Planom poslovanja za 2023. godinu predviđeno finansiranje troškova goriva za službeni automobil, kao i finansiranje rashoda u stavci ''ostalo'' u tački 10. Plana poslovanja za 2023. godinu, a da se troškovi navedeni pod ''ostalo'' odnose na troškove kupovine namirnica za frižider u firmi za šest radnika. Što se tiče troškova nastalih 27.06.2023. godine, koji su učinjeni kada je tužilac smenjen sa funkcije direktora, tužilac se o njima izjasnio aktuelnom direktoru da su isti refundirani, pa je zaključak prvostepenog suda da je tokom postupka dokazano da je tužilac upotrebljavao novac shodno Planu poslovanja tuženog i onome čemu su ta sredstva namenjena. Odluku o naknadi štete tužiocu prvostepeni sud je doneo primenom odredebe člana 191. stav 5. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je, potrđujući prvostepenu presudu, zaključio da se povreda radne obaveze: zloupotreba položaja i prekoračenja ovlašćenja iz člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu, koja je tužiocu, predmetnim rešenjem o otkazu ugovora o radu, stavljena na teret, odnosi na postupanje tužioca u periodu kada je obavljao poslove direktora na kojim poslovima je radio u periodu od januara 2020. godine do 01.06.2023. godine. Saglasno navedenom, drugostepeni sud nalazi da se tužiocu nije mogao otkazati ugovor o radu sa poslova ''menadžer-rukovodilac za ... poslove'', a za eventualne povrede radnih obaveza koje je on učinio za vreme dok je obavljao poslove direktora tuženog. Po mišljenju drugosgepenog suda, navedene povrede su eventaulno mogle da predstavljaju razlog za razrešenje tužioca sa direktorske funkcije, ali nikako ne mogu predstavljati osnovani razlog za prestanak radnog odnosa tužioca i otkazivanje ugovora sa poslova ''menadžer-rukovodilac za ... poslove'', s obzirom da tužilac, u spornom periodu (tokom 2023. godine) nije obavljao poslove menadžera- rukovodioca za ... poslove. Zbog toga je drugostepeni sud zaključio da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos kod tuženog pa je on dužan da mu, umesto vraćanja na rad, isplati 10 zarada, na osnovu odredbe člana 191.stav 5. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo, a zbog toga je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 179. stav 2. tačke 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 95/18), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja i ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada. Na osnovu odredbe člana 180.. istog Zakona, poslodavac je dužan da, pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog Zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1.). Odredbom člana 191.Zakona o radu, propisane su posledice nazakonitog prestanka radnog odnosa, a to, između ostalog i obaveza poslodavca da zaposlenom naknadi štetu.

U konkretnom slučaju, tužiocu je otkazan ugovor o radu nakon što mu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, (na koje se on, u pisanoj izjavi, izjasnio), jer je zloupotrebio položaj i prekoračio ovlašćenja iz člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu, tako što pobijano rešenje, kao i upozorenje koje mu je prethodilo, sadrže podatke o vremenu i načinu na koji je povreda izvršena. Prvostepeni sud zaključuje da tužilac nije zloupotrebio niti prekoračio ovlašćenja u vreme dok je bio direktor tuženog, međutim, takav zaključak je nejasan jer nije utvrđeno koja je on ovlašćenja, u tom periodu imao. To što je tužilac, dok je bio na funkciji direktora, imao određene benefite koje je koristio u okviru usvojenog godišnjeg plana, nije dovoljno za zaključak da on nije zloupotrebio položaj i prekoračio ovlašćenja. S tim u vezi, prvostepeni sud navodi da je utvrđeno da se troškovi navedeni pod ''ostalo'' u finansijskom planu tuženog za 2022. godinu i Planom poslovanja za 2023. godinu, odnose na troškove kupovine namirnica za frižider u firmi za šest radnika. Dakle, u te troškove svakako ne može da spada kupovina cigareta, kikirikija, žvaka i bombona, a to su troškovi koji su, između ostalog, navedeni u rešenju i u upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 27.09.2023. godine. Pogrešan je zaključak drugostepenog suda da se povreda radne obaveze: zloupotreba položaja i prekoračenja ovlašćenja iz člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu, koja je tužiocu, predmetnim rešenjem otkaz ugovora o radu stavljena na teret, odnosi na postupanje tužioca u periodu kada je obavljao poslove direktora tuženog na kojim poslovima je radio u periodu od januara 2020. godine do 01.06.2023. godine. Suprotno tome, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu odnosi se i na kupovinu sokova, cigareta i lizalica 03.06.2023. godine, kao i omogućavanje kupovine goriva GG u vrednosti od 7.326,55 dinara, bez dokaza da je isto upotrebljeno za službene potrebe, kao i kupovinu sokova, štapića i cigareta 21.06.2023. godine i 27.06.2023. godine kupovinu žvaka i cigareta, u vreme kada tužilac nije više bio direktor tuženog. To što je tužilac tuženom eventualno nadoknadio te troškove, kako se izjasnio u svojoj pisanoj izjavi upućenoj direktoru tuženog 18.07.2023. godine, svakako nije dokaz o nepostojanju njegove krivice. Odluka o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu štete zavisi od odluke o zakonitosti rešenja tuženog kojim mu je otkazan ugovor o radu.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer zavisi od njegovog ishoda, u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku potrebno je da prvostepeni sud, postupi po nalozima iz ovog rešenja, tako što će da utvrdi obim prava i obaveza koje je tužilac imao u vreme kada mu je stavljeno na teret da je zloupotrebio položaj i prekoračio ovlašćenja, te da je necelishodno i neodgovorno koristio sredstva tuženog, da bi potom imao mogućnost da donese novu i pravilnu odluku.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković