Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod pravnog prethodnika tužene – Agencije za privatizaciju, na neodređeno vreme počev od 01.09.2005. godine i obavljala je poslove ... u Centru za sprovođenje stečajnog postupka. Shodno Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji i Odluci Vlade RS, Upravni odbor tužene je doneo Odluku o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih broj 10-5702/09, po kojoj od 359 lica zaposlenih u Agenciji za privatizaciju višak predstavlja 79 zaposlenih u radnom odnosu na neodređeno vreme. Pre donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih, Agencija za privatizaciju je dana 22.02.2010. godine uputila Nacionalnoj službi za zapošljavanje nacrt predloga Programa za rešavanje viška zaposlenih, a 25.02.2010. godine predlog Programa rešavanja viška zaposlenih. Nacionalna služba za zapošljavanje je dostavila svoje mišljenje od 26.02.2010. godine i predlog mera za zapošljavanje viška zaposlenih, pri čemu je konstatovala da Agencija za privatizaciju nije bila u mogućnosti da pre otpuštanja primeni jednu od mera iz člana 155. stav 1. tačka 5) Zakona o radu. Takođe je predložila da zaposlene koji su predviđeni kao višak, Agencija za privatizaciju obavesti o merama aktivne politike zapošljavanja i organizovanja grupnog savetovanja zaposlenih od strane predstavnika Nacionalne službe za zapošljavanje kao i mogućnost direktnog obraćanja zaposlenih Poslovnom centru – Filijala za grad Beograd radi informisanja o konkursu za samozapošljavanje i novo zapošljavanje. Agencija za privatizaciju je mišljenje Nacionalne službe za zapošljavanje primila 26.02.2010. godine i stavila ga na oglasnu tablu, te obavestila lica koja predstavljaju višak zaposlenih da organizuje savetovanje sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Upravni odbor Agencije za privatizaciju je 26.02.2010. godine usvojio Program rešavanja viška zaposlenih u kom programu su utvrđeni razlozi za prestanak potrebe za radom zaposlenih i kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih. Pravilnikom od 30.06.2009. godine utvrđen je broj izvršilaca na radnom mestu na kome je bila raspoređena tužilja – ... u Centru za stečajni postupak 20 izvršilaca, a novim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta broj 10-558/10 od 23.02.2010. godine za to isto radno mesto predviđeno je sedam izvršilaca. Članom 4. Programa rešavanja viška zaposlenih utvrđeni su kriterijumi za određivanje viška zaposlenih i to: stručna sprema, ocena kvaliteta rada zaposlenog i imovno stanje zaposlenog. Na osnovu odluke tužene o proveri kvaliteta rada zaposlenih od 25.12.2009. godine, izvršena je provera kvaliteta rada, utvrđivanje da li zaposleni ostvaruju rezultate rada, odnosno da li imaju potrebna znanja za obavljanje poslova na kojima rade. Provera sposobnosti zaposlenih je utvrđena u okviru projekta procena potencijalnih ljudskih resursa Agencije za privatizaciju koji je ona realizovala u periodu od avgusta do novembra 2009. godine u saradnji sa nezavisnom konsultantskom kućom „CITYSCOPE“ DOO Beograd. Ovim projektom izvršena je analiza i procena potencijala zaposlenih kod Agencije za privatizaciju i ocenjivanje kvaliteta rada zaposlenih, između ostalog i tužilje koja je ocenjena ocenom 2,3 i naznakom PU - potrebno usavršavanje. Ocenjivanje je vršio i neposredni rukovodilac rada tužilje, tako što je ocenio petoro zaposlenih sa istim ocenama kao i tužilju i ocenio tužilju sa 3 uz obrazloženje da tužilja uglavnom ostvaruje rezultate rada i uglavnom ima osnovna znanja i sposobnosti za rad na radnom mestu ... u Centru za sprovođenje stečajnih postupaka. Na ovaj način tužilja je slabije ocenjena od ostalih zaposlenih na istom radnom mestu u svojoj organizacionoj jedinici. Inače, prilikom ocenjivanja rada tužilje primenjen je i kriterijum ocene imovnog stanja. Agencija za privatizaciju, uz saradnju sa nezavisnom konsultantskom kućom, cenila je okolnost da tužilja otplaćuje stambeni kredit ali i okolnost da je tužilja ostvarivala mesečnu zaradu od 110.000,00 dinara i zaključila da tužilja nije socijalno ugrožena. Zaposleni u Agenciji za privatizaciju, pa samim tim i tužilja, imali su pravo da ostvare neposredni uvid u rezultate ovog ocenjivanja, a tužilja do zaključenja glavne rasprave nije dostavila dokaz da je prigovorila rezultatima ocene svojih radnih aktivnosti. Imajući u vidu da je Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 23.02.2010. godine smanjen broj izvršilaca na radnom mestu tužilje sa 20 na sedam, a tužilja najslabije ocenjena u odnosu na zaposlene na tom istom radnom mestu, tuženi je doneo osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji od 27.04.2010. godine zbog organizacionih, tehnoloških i ekonomskih promena kod ove Agencije i isplatila tužilji otpremninu u iznosu od 830.935,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev za poništaj rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, nalazeći da je sporno rešenje zakonito.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 9) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05 i 54/09) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Odredbama čl. 153-160. Zakona o radu regulisan je način rešavanja viška zaposlenih. Prema članu 153. Zakona o radu, poslodavac je dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, a članom 155. propisano je šta program treba da sadrži i ko su donosioci programa. Članom 154. je propisana obaveza poslodavca da se pre donošenja programa obrati reprezentativnom sindikatu radi preduzimanja mera za novo zapošljavanje viška zaposlenih, a članom 156. obaveza sindikata da dostave mišljenja. Odredbama čl. 158. i 159. ovog zakona, propisana je obaveza poslodavca da zaposlenom za čijim radom je prestala potreba isplati otpremninu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i zahtev tužilje za vraćanje na rad. Naime, tužena je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje donela Program rešavanja viška zaposlenih i istovremeno je izmenom Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 30.06.2009. godine smanjen broj izvršilaca na radnom mestu na kome je tužilja bila raspoređena sa 20 izvršilaca na sedam. Tužena je u skladu sa kriterijumima utvrđenim Programom rešavanja viška zaposlenih izvršila ocenjivanje zaposlenih, a tužilja je slabije ocenjena od ostalih zaposlenih na istom radnom mestu u organizacionoj jedinici u kojoj je radila, zbog čega je odlučeno da upravo njoj prestane radni odnos. Nacionalna služba za zapošljavanje se u mišljenju sa predlogom mera za zapošljavanje viška zaposlenih od 26.02.2010. godine izjasnila da tužena nije bila u mogućnosti da pre otpuštanja primeni meru iz člana 155. stav 1. tačka 5) Zakona o radu, niti je tužilja tokom postupka pružila dokaze da je postojala mogućnost da se rasporedi na drugo odgovarajuće mesto. Pre otkaza ugovora o radu, tužilji je isplaćena otpremnina iz člana 158. Zakona o radu.

Imajući u vidu navedeno, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je otkaz ugovora o radu tužilje zakonit na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9) i čl. 153-160. Zakona o radu.

S obzirom na sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke, a detaljno obrazloženje revizijske odluke je izostavljeno saglasno stavu 2. istog člana.

Kako je revizija tužilje odbijena kao neosnovana, odbijen je i njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić