U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374.stav 1, u vezi člana 396. stav 1. ZPP, na koju se revizijom zapravo ukazuje. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi. Navode u reviziji kojima se ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. tač. 1. i 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu Ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 23.02.2015. godine, na poslovima radnika na iznošenju smeća.

Dana 16.08.2016. godine prilikom vršenja kontrole alkoholisanosti zaposlenih kod tuženog na ... deponiji „VV“, u prostoriji za stražare, u intervalu od 11,25 do 12,15 časova kod tužioca je utvrđeno prisustvo 0,20 promila nivoa alkohola u krvi, što je konstatovano na zapisniku o kontroli alkoholisanosti koji je tužilac i potpisao, nakon čega je udaljen sa rada.

Pobijanim rešenjem tuženog od 29.09.2016. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne discipline iz člana 131. stav 3. tačka 6. Kolektivnog ugovora tuženog, zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola i drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena koji ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla.

Rešenju je prethodilo upozorenje u pisanoj formi na koje se tužilac izjasnio da je nakon napornog rada za vreme pauze popio jedno pivo zbog stresa pod kojim je bio zbog teškog zdravstvenog stanja supruge, da do tada nije konzumirao alkohol na radu i da nikada nije kažnjavan ni opomenut za bilo kakvu povredu radne obaveze ili povredu radne discipline kao i da je nakon toga uredno izvršio preostale radne obaveze za taj dan.

Sindikat ''GG'' je dalo mišljenje da bi tužioca trebalo kazniti na drugi način opomenom pred otkaz, a ne otkazom.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev, poništili rešenje o otkazu ugovora o radu kao nezakonito i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05... 75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to: zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla. Tačkom 8. istog stava i člana propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 131. stav 3. tačka 6. Kolektivnog ugovora tuženog i tačkom 22. stava 3. alineje 6. Ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti zaključenog među parničnim strankama, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaja na obavljanje posla.

Iz navedenih odredbi proizlazi da se dolazak na rad pod dejstvom alkohola i konzumiranje alkohola za vreme rada kod tuženog smatra nepoštovanjem radne discipline.

Međutim, za postojanje otkaznog razloga iz člana 179. Zakona o radu, potrebno je da postoji radnja zaposlenog koja predstavlja biće povrede radne discipline i krivica zaposlenog, a u odnosu na slučaj nepoštovanja radne disciline iz tačke 4. navedenog člana pored okolnosti da je zaposleni došao na rad pod dejstvom alkohola ili da je konzumirao alkohol u toku radnog vremena relevantna je i okolnost da je to imalo ili moglo da ima uticaj na obavljanje posla.

U konkretnom slučaju kod tužioca je u postupku alkotestiranja za vreme rada utvrđeno prisustvo 0,20 promila nivoa alkohola u krvi. Međutim, tuženi, na kome je teret dokazivanja postojanja povrede radne discipline koja je tužiocu stavljena na teret nije pružio nesumnjive dokaze da količina alkohola kod tužioca predstavlja alkoholisano stanje koje utiče na njegovo ponašanje i radnu sposobnost. Okolnost što je tužilac u toku rada konzumirao alkohol prema izvedenim dokazima nije imalo uticaj na obavljanje posla, tim pre što je među strankama nesporno da je tužilac, nakon pauze na kojoj je popio jedno pivo, do kraja radnog vremena ispunio sve svoje dnevne radne zadatke.

Iz navedenih razloga i po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda nije nastupio osnov za prestanak radnog odnosa tužioca otkazom ugovora o radu na osnovu člana 179. stav 3. Zakona o radu, što rešenje o otkazu ugovora o radu čini nezakonitim, pa je kao takvo pravilno i poništeno. Posledično, kako je tužiocu nezakonito prestao radni odnos pravilno je usvojen i zahtev za vraćanje tužioca na rad na osnovu člana 191. Zakona o radu.

Suprotno navodima revizije odredba člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, ne podstiče dolazak na posao u alkoholisanom stanju, već štiti zaposlene od zloupotreba prva poslodavca i neosnovano datog otkaza. Pored toga, odredbom člana 179a Zakona o radu predviđeno je više disciplinskih mera za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, što ukazuje na intenciju zakonodavca da određene mere izriču srazmerno težini konkretne povrede radne obaveze i nepoštovanja prisustva olakšavajućih okolnosti na strani zaposlenih, koje tuženi prilikom donošenja pobijanog rešenja na strani tužioca nije cenio.

Ostalim navodima revizije osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja zbog čega se revizija ne može izjaviti u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom čl. 414. ZPP doneo odluku kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić