.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2095/2023
15.06.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ivanković advokat iz ..., protiv tuženog JP „EPS“ Beograd - Ogranak RB „Kolubara“ Lazarevac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 443/23 od 08.02.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 15.06.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 443/23 od 08.02.2023. godine u prvom, drugom i trećem stavu izreke tako što SE ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 613/19 od 07.11.2022. godine i ODBIJA zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka u iznosu od 31.337,76 dinara.
OBAVEZUJE SE tuženi da na ime troškova postupka po reviziji isplati tužiocu AA iznos od 90.786,00 dinara i tužiocu BB iznos od 36.474,00 dinara u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 443/23 od 08.02.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 613/19 od 07.11.2022. godine u prvom i drugom stavu izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se obaveže tuženi na isplatu naknade štete zbog manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada, u novčanim iznosima navedenim u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate, kao i da na te iznose uplati u korist tužilaca doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u trećem stavu izreke presude Osnovnog suda u Lazarevcu P1 613/19 od 07.11.2022. godine tako što su obavezani tužioci da naknade tuženom troškove postupka u iznosu od 3.900,00 dinara u roku od osam dana. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da naknade tuženom troškove drugostepenog postupka u iznosu od 31.337,76 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 2. i članom 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužilaca osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u radnom odnosu kod tuženog i svoj rad obavljaju tako što svaki drugi dan rade od 07 do 19 časova. Obračun i isplata zarade tužiocima vršena je primenom člana 30. Posebnog kolektivnog ugovora tuženog, ali bez uvećanja za 8,9% predviđenog članom 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora za rad u smenama. Visina neisplaćene zarade po tom osnovu u spornom periodu utvrđena je veštačenjem, u iznosu od 213.584,11 dinara za tužioca AA i iznosu od 79.863,96 dinara za tužioca BB.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je, primenom člana 108. stav 4. Zakona o radu i člana 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora tuženog, usvojio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, tužioci su u spornom periodu radili u smenama i zato imaju pravo na uvećanu zaradu po tom osnovu, u visini utvrđenoj veštačenjem.
Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbama stranaka, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbene zahteve. Po stanovištu tog suda, nižestepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo jer tužioci nisu radili u smenama, zbog čega nemaju pravo na uvećanu zaradu po tom osnovu predviđenom kolektivnim ugovorom tuženog.
Ovakvo pravno stanovište drugostepenog suda nije pravilno.
Definicija smenskog rada sadržana je u Direktivi EU 2003/88/EC koja nije neposredni izvor prava, ali doprinosi njegovom tumačenju. Po toj definiciji, smenski rad ja takav način organizacije rada u kome zaposleni menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući obrazac rotiranja koji može biti neprekidan ili sa prekidima (kontinuiran ili diskontinuiran).
Zaposleni na istim poslovima koje su radili i tužioci smenjivali su se prema unapred utvrđenom redosledu 12 sati rada - 36 sati odmora - 12 sati rada. Tuženi nije sporio da su tužioci rad obavljali na izloženi način, niti je osporio visinu njihovog novčanog potraživanja utvrđenu veštačenjem.
Po stanovištu revizijskog suda, način na koji su tužioci radili jeste smenski rad i oni imaju pravo da im se isplati uvećana zarada po tom osnovu, pa je zato pogrešno primenjeno materijalno pravo od strane drugostepenog suda kada je prvostepena presuda preinačena, zbog čega je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članovima 153. stav 1. i 154. ZPP. Tužioci su uspeli u postupku povodom tog pravnog leka i zato imaju pravo na naknadu troškova za sastav revizije u iznosu od 40.500,00 dinara i za sudsku taksu za reviziju i odluku po reviziji, i to tužilac AA u iznosu od 28.122,00 dinara za reviziju i iznosu od 42.180,00 dinara za odluku po reviziji, a tužilac BB u iznosu od 10.180,00 dinara za reviziju i iznosu od 15.270,00 dinara za odluku po reviziji. Ukupan iznos dosuđenih troškovadeli se među tužiocima srazmerno njihovom udelu u predmetu spora (član 160. stav 1. ZPP), tako da je tuženi dužan nadoknaditi tužiocu AA troškove revizijskog postupka u iznosu od 99.786,00 dinara, a tužiocu BB u iznosu od 36.474,00 dinara.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
