Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2100/2024
29.01.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Gomilanović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 87/24 od 24.01.2024. godine, u sednici održanoj 29.01.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 87/24 od 24.01.2024. godine – stava drugog izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 971/21 od 03.10.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilja dana 13.04.2019. godine ostvarila pravo na jubilarnu nagradu povodom 10 godina rada u Ministarstvu unutrašnjih poslova RS. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime jubilarne nagrade isplati 71.310,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2019. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 131.911,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 87/24 od 24.01.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužene i preinačena presuda Osnovnog suda u Somboru P1 971/21 od 03.10.2023. godine, tako što je ista ukinuta u delu kojim je utvrđeno da je tužilja dana 13.04.2019. godine ostvarila pravo na jubilarnu nagradu povodom 10 godina rada u Ministarstvu unutrašnjih poslova RS i u tom delu tužba tužilje odbačena, odbijen zahtev za isplatu jubilarne nagrade preko iznosa od 52.372,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2019. godine do isplate, kao i zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 93.812,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, u preostalom delu odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 7.290,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu – stava drugog izreke, tužena je blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 403. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima.

Tužba u ovom pravnom sporu podneta je 15.11.2021. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 40.000,00 dinara. Podneskom od 06.04.2023. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 71.310,00 dinara. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 52.370,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora, u smislu člana 441. ZPP (kada je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, te kako revizija nije podneta na osnovu člana 404. ZPP, a vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.