U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca LJ.R. iz G., čiji je punomoćnik L.S., advokat iz K., protiv tuženog K. DOO iz V.B., čiji je punomoćnik M.Č., advokat iz V.B., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2458/14 od 05.05.2015. godine, u sednici održanoj 30.03.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2458/14 od 05.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu, Sudske jedinice u Vrnjačkoj Banji P1 4905/10 od 14.01.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. 188 od 30.09.2010. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj 52-2/08 od 01.03.2008. godine počev od 30.10.2008. godine, kao i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove elektroinstalatera. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom plati troškove parničnog postupka od 221.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do dana isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2458/14 od 05.05.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12. navedenog člana, na koju se revizijom ukazuje, jer je izreka presude jasna i razumljiva, a pobijana odluka sadrži jasne i potpune razloge o odlučnim činjenicama, koje nisu u suprotnosti sa izvedenim dokazima.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu elektroinstalatera, a po osnovu ugovora o radu broj 52- 2/08 od 01.03.2008. godine. Rešenjem tuženog broj 188 od 30.09.2010. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu od 01.03.2008. godine, zbog učinjene povrede radne discipline, primenom člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu. Naime, 01.08.2010. godine, tuženi je organizovao proslavu jubileja 25 godina rada i na koju proslavu su prema odluci tuženog broj 141-1 od 05.07.2010. godine bili pozvani i prisustvovali značajni poslovni partneri, kao i zaposleni tuženog. Na proslavi koja je održana u restoranu L.z. u V.B., bila je prisutna porodica statutarnog zastupnika tuženog, između ostalog i njegova maloletna unuka, kao i tužilac. Za vreme proslave nestao je mobilni telefon marke …, koji je bio vlasništvo maloletne unuke statutarnog zastupnika tuženog, a taj nestanak je potom prijavljen u Policijskoj stanici V.B., čiji su službenici operativnim radom pronašli telefon koji je bio u posedu sestre tužioca, koja studira u B. i koja ga je dobila od tužioca. Telefon je vraćen vlasniku od strane Policijske stanice V.B., koja je tom prilikom izdala i potvrdu o oduzimanju i vraćanju predmeta, a protiv tužioca po izveštaju OJT Kraljevo od 28.09.2011. godine podnet je predlog za preduzimanje istražnih radnji zbog krivičnog dela krađe. Presudom Osnovnog suda u Kraljevu K 924/11 od 27.03.2013. godine, tužilac je oglašen krivim da je izvršio krivično delo krađe, s tim da navedena presuda nije postala pravnosnažna do okončanja glavne rasprave u ovoj parnici. Pre donošenja spornog rešenja, tužiocu je uručeno upozorenje zbog učinjene povrede radne discipline i zbog učinjenog krivičnog dela krađe i narušavanja ugleda preduzeća, a na koje upozorenje se tužilac izjasnio.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj spornog rešenja od 30.09.2010. godine o otkazu ugovora o radu, kao i za vraćanje na radno mesto.

Odredbom člana 179. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebu poslodavca i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Ispitujući zakonitost spornog rešenja od 30.09.2010. godine, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je nastao otkazni razlog iz odredbe člana 179. tačka 3. Zakona o radu, s obzirom da tužilac koji je bio zaposlen kod tuženog i obavljao poslove elektroinstalatera je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret. Ovo sa razloga što je 01.08.2010. godine tužilac na proslavi povodom jubileja tuženog prisvajanjem mobilnog telefona maloletne unuke statutarnog zastupnika tuženog upravo time narušio radnu disciplinu, odnosno njegovo ponašanje je bilo takvo da više ne može da nastavi rad kod tuženog. S toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je nastao otkazni razlog iz odredbe člana 179. tačka 3. Zakona o radu. Imajući u vidu da je donošenju spornog rešenja prethodilo pismeno upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, koje mu je dostavljeno uz ostavljanje roka za izjašnjenje, to je ispoštovana i odredba člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu.

U izloženom smislu, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, u kojima se ističe da ponašanje tužioca koje nema krivično utvrđenih činjenica i pravnosnažne osude se ne može kvalifikovati kao ponašanje zbog kog tužilac ne može nastaviti rad kod tuženog. U konkretnom slučaju, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je njegovo ponašanje bilo takvo da ne može da nastavi rad kod tuženog, jer je na proslavi jubileja firme u restoranu tužilac uzeo mobilni telefon i potom ga poklonio svojoj rođaci, a pri tom ne prijavivši nikome da je pronašao telefon. Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da takvo ponašanje tužioca predstavlja nepoštovanje radne discipline.

Revizijske navode kojima se u pretežnom delu ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, čime se posredno osporava činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom odredbe člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.