Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Radoslave Mađarov i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ...i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milić Milić, advokat iz ..., protiv tužene Trgovinsko-ugostiteljske škole „Toza Dragović“ u Kragujevcu, čiji je punomoćnik Slaven Kovačević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o izricanju disciplinske mere, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2391/24 od 16.01.2025. godine, u sednici održanoj 30.01.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2391/24 od 16.01.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2391/24 od 16.01.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 564/24 od 23.09.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA i poništeno kao nezakonito rešenje direktora tužene broj .../... od 17.11.2021. godine i rešenje školskog odbora tužene broj .../... od 23.12.2021. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje BB i poništeno kao nezakonito rešenje direktora tužene broj .../... od 17.11.2021. godine i rešenje školskog odbora tužene broj .../... od 23.12.2021. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka od 548.437,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2391/24 od 16.01.2025. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje direktora tužene broj .../... od 17.11.2021. godine i rešenje školskog odbora tužene broj .../... od 23.12.2021. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje BB kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje direktora tužene broj .../... od 17.11.2021. godine i rešenje školskog odbora tužene broj .../... od 23.12.2021. godine i obavezani su tužioci da tuženoj solidarno naknade parnične troškove od 412.875,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavili tužioci zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Predmet tražene pravne zaštite je poništaj rešenja kojima su tužiocima izrečene disciplinske mere o novčanom kažnjavanju, a drugostepenom odlukom zahtev tužilaca je odbijen kao neosnovan. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer su odluke sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Pored toga, revizija tužilaca je izjavljena i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, ali to ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, pa je iz ovih razloga odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.01.2022. godine, radi poništaja rešenja o izrečenim disciplinskim merama novčanog kažnjavanja.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim o dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.

Naime, iako tužioci traže zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je našao da je revizija tužilaca nedozvoljena, primenom člana 441. ZPP.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je drugostepeni sud, odlučujući o žalbi tužene, preinačio prvostepenu presudu. Međutim, revizija nije dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se ova odredba može primeniti samo u slučaju kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada je reč o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne u sporovima u kojima je posebnom odredbom Zakona o parničnom postupku određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti spora nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tužene za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen, s obzirom da ovi troškovi nisu bili nužni za vođenje parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, pa je na osnovu člana 165. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković